Лимска књижевна регата: ЗГОДЕ ПОГОДНЕ ДА СЕ ЉУДИ СЕТЕ

„Ми који нисмо господари времена пловимо даље и даље. И када се удаљавамо од нечега, нечему се приближавамо“, казао је „кормилар“ овогодишње регате, књижевник Енес Халиловић на трећем окупљању полимских песника којима је домаћин била Библиотека „Вук Караџић“.

Текст преузет са сајта листа Полимље

Ове године “Лимска књижевна регата” кренула је из Плава где су песници говорили своје стихове у Центру за културу, а потом и у Андријевици. „Регата“ је тако стигла и у Пријепоље, а домаћин је била Библиотека „Вук Караџић“. Били су ту песници из Плава, Андијевице, Бијелог Поља, Прибоја и Пријепоља.

У поздравној речи, директорица Библиотеке Садија Хоџић је истакла да овакве манифестације бришу границе и међе, да доприносе да људи граде мостове сарадње јер пловећи кроз градове тромеђе, ова јединствена регата доприноси да будемо свесни да баштинимо сво богатство различитости али и да такву баштину треба да чувамо, а Лим је та спона јер је он “водени жиг свих полимских градова”.

„Кормилар“ регате био је књижевник Енес Халиловић, добитник најпрестижнијих књижевних награда за своје поетско и прозно стваралаштво. Између осталог, казао је:

“Хвала вам што овде и сада сведочите да поезија постоји. Овакве згоде веома су погодне да се људи сете уметности и свих њених циљева. Основни циљ стварања остаје неодгонетнут. За мене, поезија је нешто широко, па ипак може да се провуче кроз иглене уши. Жилави су они који поезију стварају, који то не раде по наруџбини времена, идеологије, класе или интересне групе, који прилазе поезији као доколици, а излазе из ње као из високе пећи. Ако је песма, свака песма је нови песнички смисао у безбројном низу огледала опруженом низ ток историје, низ кичму укупног уметничког стварања. Ми који нисмо господари времена пловимо даље и даље. И када се удаљимо од нечега, нечему се приближимо”.

Потом су песници казивали своје стихове инспирисане Лимом али и свиме што може у тананост поезије стати, изразити радост, тугу, запитаност, узнемиреност. Речитим аплаузом награђен је Расим Ћелахметовић из Прибоја који се и у својој осмој децнији још поезијом храни и тврди да “ријека треба да је женског рода, а ми нашој мушко име дали”.

Посебно слово било је посвећено недавно преминулом доктору књижевности професору Јову Љуштановићу, који давно написа: „А венама Лим још тече…“.

Индира Хаџагић

Видео прилог ТВ ФОРУМ Пријепоље