Легати и библиотеке целине
ЗАВИЧАЈНИ ФОНД
Одељење завичајних, посебних фондова и периодике са читаоницом
Завичајни фонд чине књиге, часописи, новине и остали штампани и на други начин умножени материјал, а садржи изворе за познавање пријепољског (милешевског) краја, његових природних одлика, становништва, прошлости, културе, привреде, личности. Представља најважнију и најдоступнију базу података о локалној средини и важну спону са њом.
Завичајни фонд се формирао ретроактивном набавком кроз сарадњу са другим институцијама и архивима, грађанима, научним и јавним радницима, штампаријама, истраживањем библиографија и сл. као и текућом набавком свих новоиздатих публикација, часописа, новина, аудио и видео грађе, клипинга, фотографија, плаката, географских карата, и другог материјала који по стандардима припада завичајном фонду.
Као посебне целине у Завичајном фонду се чувају легати Оливера Минића, академика Петра Ш. Влаховића и Бранка Зејака, као и две поклон збирке – Мухамеда Челебића и Миодрага Драгише Радовића.
Легат Оливера Минића
Легат Оливера Минића (1915-1979) смештен је у Библиотеци „Вук Караџић“ у Пријепољу као саставни део Завичајног фонда. Преузет је 9. октобра 1981. године. Тестаментом од 1. августа 1975. године Минић је Библиотеци завештао све књиге осим оних за које је заинтересована Народна библиотека Србије, затим очев штафелај, очеве слике „Аутопортрет“ и „Пејзаж Златара“ и штедну књижицу са две хиљаде динара, да се за тај износ купе књиге. Све под именом „Дар сликара и архитекте Милана С. Минића Библиотеци у Пријепољу, родном месту Милана С. Минића“.
Састоји од 664 инвентарске јединице: 515 књига (некомплетна едиција Српске књижевне задруге од 1893. до 1940. године), 106 бројева часописа (Српски књижевни гласник 1921-1940, Архитектура и урбанизам 1960-1971, Урбанизам Београда 1969-1978, Зборник радова Архитектонског факултета 1953-1967) и 43 друге јединице (урбанистички планови Пријепоља и Нове Вароши, скице и друго).
Легат академика Петра Ш. Влаховића
Петар Ш. Влаховић (28. јун 1927. Слатина код Бродарева, општина Пријепоље – 3. јул 2016. Београд)
Легат академика Петра Ш. Влаховића свечано је отворен 15. октобра 2021. године, и део је завичајног одељења Библиотеке.
Уговором о поклону закљученом у Београду 25.12.2019. године (овереном у суду у Београду бр. 251/1, 30.12.2019.) поклонодавац Маја Ђукановић, кћерка академика Петра Влаховића и поклонопримац Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље, утемељен је Легат академика Петра Ш. Влаховића.
Легат чини библиотеке академика Влаховића и његове супруге, истакнутог етнолога, Бреде Влаховић. У структури легата најбројније су књиге из етнологије, етнографије, антропологије, историје, културне историје, антропогеографије, зборници из наведених научних области. Легат је својом структуром изванредна библиотека за изучавање наведених области за простор целокупног Балкана, а посебно простора бивше Југославије. Такође је изузетна база за изучавање пријепољског краја, којем је у својим научним и стручним радовима академик Влаховић био посебно посвећен.
Увид бројањем у примарном смештању, пре каталошке обраде, нам даје следеће податке о броју публикација и друге грађе која чини легат: око 1900 књига, 800 зборника, 43 свеске рукописа, близу 200 сепарата, 5 тематских комплета слајдова са домаћих и иностраних простора, географско-етнографске-етнолошке-туристичке историјске карте, стотинак каталога изложби из домаћих и иностраних музеја, омањи фонд фотограђе, 20 плакета, повеља, диплома, признања у папирном облику, више предмета: писаћа машина, наливпера, пројектор за слајдове, више тематских фасцикли прес клипинга и друго.
Легат Бранка Зејака
Легат Бранка Зејака (1930-2018) преузет је 2012. године. Представља личну библиотеку која сведочи о животу и раду власника и његовим трајним преокупацијама. Броји око 700 инвентарских јединица. Садржи разноврсну грађу – наслове белетристике, енциклопедије, речнике, зборнике, периодику, рукописе, албуме фотографија, значке, репродукције уметничких дела, говоре, рецитале, рецензије, предговоре, записнике са састанка, извештаје о раду, исечке из новина, фељтоне, мемоаре револуционара, монографије о градовима, манастирима, музејима, споменицима.
Као дугогодишњи друштвени радник Бранко Зејак је педантно сакупљао и архивирао бројну грађу која илуструје време, људе, њихов начин живота. Посебно се издвајају публикације које се баве историјом Пријепоља и суседних општина те представљају веома вредан и незаобилазан извор информација за појединце који се баве истраживачким радом.
Поклон збирка Мухамеда Челебића
Збирка Мухамеда Челебића (1925-1995), професора ликовне уметности и члана УЛУС-а, истакнутог интелектуалца који је оставио нарочит траг у културном и јавном животу у послератном периоду, броји 103 инвентарне јединице. Издвајају се наслови из историје ликовне и позоришне уметности, сепарати из различитих области, дела класичне књижевности.
Поклон збирка Миодрага Драгише Радовића
Збирка Миодрага Драгише Радовића (1928-2002), друштвеног, културног радника и публицисте, завештана је Библиотеци 2002. године. Броји око 650 инвентарних јединица. Садржи сабрана дела класичних аутора домаће и страних књижевности – Вука Караџића, Његоша, Кочића, Нушића, Боре Станковића, Дучића, Андрића, Селимовића, Црњанског, Ћопића, Ћосића, Лалића, Балзака, Ремарка, Кундере, Зилахија, Пушкина, Достојевског…
Збирку употпуњава вредна библиотека „Реч и мисао“ издавачке куће „Рад“. Осим белетристике, Радовићева збирка садржи и наслове из економије, завичајна издања и стручну литературу из различитих области.