„Докле сјећања допиру“ : о неисцрпној ријеци препуној доживљаја
У Библиотеци “Вук Караџић” у четвртак 17. августа пријепољској читалачкој публици представљена је књига „Докле сјећања допиру“ Сабрије Рачић-Хаџимуртезић.
Ауторка, рођена Пријепољка, која је више од тридесет година радила као професорица књижевности у свом родном граду, у својој другој по реду књизи говори о свом детињству и младости и граду за који је нераскидиво везана. Међутим, иако се књига „Докле сјећања допиру“ највећим делом односи на лични и породични простор, она је истовремено и културолошка чињеница једног минулог времена и једног градића на обали Лима. У том смислу и на ширем плану она функционише и као један документ који излази из оквира личног и интимног.
„Књигу чине 23 приповијести – па би се овај текст у коме је стожерна тачка ауторкино дјетињство и младост могао жанровски опредијелити као збирка приповједака, али и као приповједни роман. У фабулативном току нарација је сасвим мирна али поткријепљена обиљем аутентичних детаља, појединостима из свакодневног живота. Приповјести су сачињене од молских, колористичких слика. Умјесто боја списатељица је користила ријечи. Ауторица је показала да посједује изоштрену оптику и изванредан смисао за детаљ и дескрипцију попут реномираних мајстора писане ријечи.“
Из поговора Фарука Диздаревића
Поред ауторке, о књизи је говорила Хадија Кријешторац. Одломке из књиге читао је Предраг Дуловић.