OMAЖ ВЕЛИКОМ ИНТЕЛЕКТУАЛЦУ: РАЗГОВОРИ СА ВУЈИЦОМ

Вујица Бојовић је био велики и значајан српски песник. Сам је крив што се о томе мало зна ван Пријепоља. Писао је под псеудонимима и био претерано скроман, уздржан и критичан према ономе што ради, рекао је на „разговорима“ др Јован Љуштановић.

„Вујица Бојовић је озбиљно и темељно промишљао свет око себе. Био је интелектуалац од главе до пете. Свој интелектуализам стављао је у судар са светом на свој посебан сензибилан начин, препознајући трагику нашег живота у свакодневним стварима“ рекао је између осталог др Јован Љуштановић говорећи на пригодном скупу који је синоћ организовала Библиотека „Вук Караџић“ као омаж Вујици Бојовићу. У месецу књиге Библиотека је хтела да још једном осветли лик Вујице Бојовића као човека који је дао неизмеран допринос развоју установе чији је био управник, унапређењу локалне културе и српске књижевне и поетске сцене.
О Вујици као човеку, великом стручњаку, друштвено ангажованом интелектуалцу, песнику и ствараоцу говорили су они који су га најбоље познавали. Они са којима је Вујица делио своја интересовања, исте вредности, ставове, професионалне и пријатељске односе пуне дубоког поштовања: др Јован Љуштановић, библиотекар Хадија Џигал Кријешторац и новинари Милан Цмиљановић и Индира Хаџагић.

Др Љуштановић је више пута нагласио да је Вујица био велики и значајан српски песник:
„Сам је крив што се о томе мало зна ван Пријепоља. Био је претерано скроман, уздржан и критичан према ономе што ради. Писао је под псеудонимима а своја дела је називао несретним и нездравим писанијама помало се чак и стидећи што у зрелим годинама пише поезију која је, како је говрио, била „резервисана“ за шипарице“.

Све што је радио као библиотекар било је врхунско и стручно, рекла је Хадија Кријешторац као Вујичин дугогодишњи колега и пријатељ.
„Он је оснивач Завичајног одељења Библиотеке који је један од најуређенијих у Србији. Вујица је усмерио институцију и трасирао пут којим је Библиотека требало да се развија, дао јој профил, успоставио правила, узусе и стандарде које она мора да поседује, не желећи никако да је доводи у ситуацију да зависи од нечија два прста, рекла је Џигал – Кријешторац.

О Вујици Бојовићу као човеку који је изузетно поштовао медије и посао новинара и који је дао лични допринос славној историји пријепољског новинарства говорио је новинар, Милан Цмиљановић.
„Био је страсни читалац новина, знао је да чита између редова. А када је писао Вујица није бирао теме. Оне су бирале њега. Био је хроничар, аналитичар и критичар а његови текстови увек су графички обрађивани тако да су читаоцима слали поруку „обавезно прочитати“, рекао је Цмиљановић док је новинарка Индира Хаџагић говорила о Вујици Бојовићу као професору који ју је још из школских дана увек подстицао да испољи своју креативну страну, да се бави рецитовањем и да постиже успехе.

Он није волео да говори о себи сматрајући то непристојним. Ипак је у ауторској емисији Радио Полимља „Мој свет“ Индира Хаџагић успела да „отвори“ његову чврсту љуштуру. Ово дружење у Библиотеци започело је управо емитовањем емисије „Мој свет“ у којој је гостовао Вујица Бојовић. Овај разговор публикован је у истоименој књизи а његова реченица „волим да разговарам са људима…“ послужила је као шлагворт за „именовање“ лепе вечери у Библиотеци која је названа „Разговори са Вујицом“.
М.Ц.

Текст преузет са интернет стране листа Полимље >>

Фотогалерија >>