КЊИЖЕВНО ДРУЖЕЊЕ СА ЏЕВАДОМ КАРАХАСАНОМ : „КАД ПЕПЕО ПРИЧА“

„Ако код нас књижевника нешто вриједи, то се налази међу корицама књиге“, рекао Џевад Карахасан.

Последњи роман босанског књижевника Џевада Карахасана у целости је посвећен Омару Хајаму, персијском математичару, астроному, филозофу и песнику као једном од најзначајнијих људи средњег века а његов роман „Кад пепео прича“ критичари су назвали ванвременским књижевним ремек делом.

Част да слушају аутора, Џевада Карахасана и друже се са овим плодним књижевника светског формата имали су у суботу и посетиоци Библиотеке „Вук Караџић“ која је овај сусрет организовала у сарадњи са Интернациналним универзитетом у Новом Пазару.

Шалећи се Карахасан је на почетку рекао да су писци обично досадни и ни мало угодни људи:
„Ако код њих нешто вреди, то је међу корицама књиге“ па је дружење започео читањем одломака из свог романа који је послужио као предложак за разговор:
„Мој немачки издавач је на корицама написао да сам ја на овој књизи радио једанаест година. То није тачно, јер сам на књизи радио читав живот. Често се дешава да кроз цио живот не нађемо саговорника. Ако их нема ту, има их у књижевности, том чуду које нам омогућава да пријатељујемо и причамо са Гетеом, Платоном, Хајамом…“ рекао је Џевад Карахасан.

Иначе ауторова књижевна дела, романи, приповетке, теорије, „Сара и Серафина“, „Приче из тамног вилајета“, „Дневник селидбе“, „Ноћно вијеће“, „Шехријаров прстен“, Кућа за уморне… давно су прешле границу БиХ. У Европи, посебно у Немачкој је доживео велики успех и постао добитник многих књижевних награда међу којима Гетеове медаље али и признања „Франц Нобл“ које су у Аустрији додељује од 1974. године за књижевно стваралаштво. Карахасан је тако постао први добитник ове награде који не пише на немачком језику.

Границе Србије међутим, остале су затворене за овог плодног ствараоца, драматурга и професора на више европских универзитета све док није дошло до сарадње са издавачком кућом „Булевар“ из Новог Сада, о чему је говорио издавач Милан Трипковић.
Када се први пут сусрео са делом Карахасана он се запитао како то да за аутора никада није чуо ни током студија компаративне књижевности а ни касније мада се све време бавио књигом.
„Из моје запитаности како то да је Карахасан остао сасвим непознат књижевној јавности у Србији, настала је једна плодна сарадња и рушење културних баријера“ , рекао је Трипковић.

Након Пријепоља, дружење са Џевадом Карахасаном које је у градовима Санџака организовао Интернацинални универзитет у Новом Пазару је настављено у Бијелом Пољу, пошто је прилику да се упозуна са његовим делом имала публика из Новог Пазара и Сјенице.
М.Ц.

Текст преузет из листа Полимље >>