Промоција романа „Боја земље“ у Пријепољу: тешка искуства сабрана између корица
Аутобиографски роман „Боја земље“ босанскохерцеговачког писца и колумнисте Елведина Незировића, у коме описује своје детињство и одрастање без оца, али и ратни вихор који је захватио његов родни Мостар, стигао је и до пријепољске читалачке публике, промоцијом која је одржана у Библиотеци „Вук Караџић“.
Књига „Боја земље“ почиње посветом мајци, а затим сценом када писац стоји поред очевог споменика и размишља о томе како је чудно бити старији од свог оца, који је погинуо када је Елведин имао само 7 месеци.
Књига је замишљена као једна врста аутобиографске фикције, одмосно прича о мом одрастању у Мостару. Пошто покрива временски распон од 20 година, заправо прича и о Херцеговини, Мостару и Југославији, земљи која се распала. Причам о томе како су преко нас прешли точкови историје, а ми смо, ипак, на неки начин преживљели – каже Елведин Незировић.
Књига има снажну аутобиографску ноту и сабира тешка животна искуства писца, који каже да је „Боја земље“ својеврстан књижевни стриптиз, огољавање властитог живота како би се решио личних демона и осетио катарзичну моћ писања.
Ради се о једном младом човјеку који је кроз личну и породичну приу испричао заправо историју о свома нама, о овим просторима деведесетих и оном што је услиједило послије деведесетих. Заправо, ова књига и поред тога што се бави одиста тужним догађајима, поручује нам једну лијепу ствар, а то је да увијек има наде – истиче Един Смаиловић, управник Библиотеке у Бијелом Пољу.
Садија Хоџић, директорка Библиотеке „Вук Караџић“ каже да се нада да ће књига изазвати пажњу читалаца, јер је у питању топла и меланхолична лична исповест, преточена у јако лепу породичну причу о индивидуалној и друштвеној трагедији. Додала је да се књига већ налази у библиотеци и топло је препоручила читаоцима и читатељкама.
Књига је резултат човекове потребе за исповедањем. Кроз целу причу се провлачи упитаност писца да ли би, да му је отац дуже поживео, израстао у другачијег човека. Књига „Боја земље“ је објављена 2016. године, а Незировић је на њеном стварању радио годину дана. Поред овог романа, објавио је три збирке поезије и једну збирку прича. Роман, на ком тренутно ради, требало би да буде објављен следеће године.
Алдина Луиновић