Представљена Гази Хусрев – бегова библиотека: Прошлост која не пролази

Од 2017. године рукописна збирка Библиотеке постала је део светске покретне културне баштине уписом у УНЕСKОВ Регистар „Памћење свијета“ о чему јој је прошле године уручен и серификат.

Кроз три изврсне презентације синоћ је у Библиотеци „Вук Караџић“ представљена највећа библиотека Босне и Херцеговине, Гази Хусрев – бегова библиотека у којој је похрањено писано културно благо ове државе чија старост досеже хиљаду година уназад. Она искра из које је настало ово импозантно здање највећег легатора Босне и Херцеговине, проналази се у реченици Гази Хусрев – бега којом је, дајући дукате за изградњу истоимене медресе, обавезао градитеље: „Ако шта прекостане нека се за то купи добрих књига које ће се употребљавати у медреси да се њима користи ко буде читао и да из њих преписују они који се баве науком…“

Данас, након 480 година, ова библиотека поседује више од 100.000 библиотечких јединица са грађом која је распоређена у седам фондова од којих Фонд рукописа располаже са 10.576 рукописа на арапском, персијском, турком и босанском језику. Ова рукописна збирка и званично је од 2017. године постала део светске покретне културне баштине уписом у УНЕСKОВ Регистар „Памћење свијета“ о чему јој је прошле године уручен и серификат УНЕСKА. Најстарији сачувани рукопис из те колекције датира чак из 1106. године.

Гази Хусрев – бегова библиотека, саграђена је, као и друга репрезентативна здања у свету, поред сакралног објекта, светог места заштићеног посебном сврхом. Временом је, од библиотеке специјалних фондова израсла у потпуно отворену установу чије савремено лице је посетиоцима представила библиотекарка, Амела Лепир.

Она је навела да Гази Хусрев- бегова библиотека, поред тога што баштини рукописно благо од којих нека представљају ремек дела оријенталне калиграфије, преко Фонда оријенталистике са 25000 монографија, Фонда серијских публикација које су штампане на тлу БиХ и Балкана, европских фондова са 45000 књига најзначајнијих европских дела, библиотека располаже са неколико дворана и сала за различите скупове, климатизованих и опремљених свим мултимедијалним средствима и са више читаоница за потребе студената и научних радника. У њеном саставу је и музеј са сталном поставком врло ретких предмета који припадају културном добу народа БиХ. Сва грађа ове раскошне библиотеке је дигитализована и виртуелно је доступна најширој јавности.

О напорима и успесима Исламске заједнице БиХ да се грађа Гази Хусрев – бегове библиотеке сачува од зуба времена говорила је рестаураторка старих рукописа, Маџида Смајкић наводећи да су створени сви савремени, материјални и технолошки услови, да „прошлост“ похрањена у овом здању траје што дуже.

Посетиоци су могли да виде и изложбу на ту тему, под називом „Благо које траје“ који је припремила и отворила Фатима Тињак и ефектан документарни филм „Седам слова о Гази Хусрев- беговој библиотеци“ чији наслов је алузија на седам фондова ове грандиозне културне установе. Својим мистично филозофским текстом који прати филмовану историју Библиотеке од настанка до данас, овај документарни филм јасно говори о великој, напредној, визионарској намери легатора Гази Хусрев – бега али и свести савременика о каквом благу се ради и јасној намери да га чувају и богате зарад потомака.

Грех би био не рећи „слово“ о Гази Хусрев бегу. Рођен је 1480. године у Серезу у Грчкој, а Библиотеку је саградио у спомен својој мајци 1537. године. Пре тога саградио је истоимену џамију, затим имарет – народну кухињу, мусафирхану- просторију за дочек гостију, безистан, два хана, јавни тоалет, водовод и шадрван, сахат кулу…Умро је 1541. године. Сахрањен је у турбету поред своје џамије које је саградио још за живота. Пре доласка у Босну био је намесник Смедеревског санџака, а обавио је и неколико дипломатских мисија у име султана на дворовима неких европских владара.

М.Ц.

Текст преузет са сајта листа „Полимље“ —