Limska književna regata: ZGODE POGODNE DA SE LJUDI SETE

„Mi koji nismo gospodari vremena plovimo dalje i dalje. I kada se udaljavamo od nečega, nečemu se približavamo“, kazao je „kormilar“ ovogodišnje regate, književnik Enes Halilović na trećem okupljanju polimskih pesnika kojima je domaćin bila Biblioteka „Vuk Karadžić“.

Tekst preuzet sa sajta lista Polimlje

Ove godine “Limska književna regata” krenula je iz Plava gde su pesnici govorili svoje stihove u Centru za kulturu, a potom i u Andrijevici. „Regata“ je tako stigla i u Prijepolje, a domaćin je bila Biblioteka „Vuk Karadžić“. Bili su tu pesnici iz Plava, Andijevice, Bijelog Polja, Priboja i Prijepolja.

U pozdravnoj reči, direktorica Biblioteke Sadija Hodžić je istakla da ovakve manifestacije brišu granice i međe, da doprinose da ljudi grade mostove saradnje jer ploveći kroz gradove tromeđe, ova jedinstvena regata doprinosi da budemo svesni da baštinimo svo bogatstvo različitosti ali i da takvu baštinu treba da čuvamo, a Lim je ta spona jer je on “vodeni žig svih polimskih gradova”.

„Kormilar“ regate bio je književnik Enes Halilović, dobitnik najprestižnijih književnih nagrada za svoje poetsko i prozno stvaralaštvo. Između ostalog, kazao je:

“Hvala vam što ovde i sada svedočite da poezija postoji. Ovakve zgode veoma su pogodne da se ljudi sete umetnosti i svih njenih ciljeva. Osnovni cilj stvaranja ostaje neodgonetnut. Za mene, poezija je nešto široko, pa ipak može da se provuče kroz iglene uši. Žilavi su oni koji poeziju stvaraju, koji to ne rade po narudžbini vremena, ideologije, klase ili interesne grupe, koji prilaze poeziji kao dokolici, a izlaze iz nje kao iz visoke peći. Ako je pesma, svaka pesma je novi pesnički smisao u bezbrojnom nizu ogledala opruženom niz tok istorije, niz kičmu ukupnog umetničkog stvaranja. Mi koji nismo gospodari vremena plovimo dalje i dalje. I kada se udaljimo od nečega, nečemu se približimo”.

Potom su pesnici kazivali svoje stihove inspirisane Limom ali i svime što može u tananost poezije stati, izraziti radost, tugu, zapitanost, uznemirenost. Rečitim aplauzom nagrađen je Rasim Ćelahmetović iz Priboja koji se i u svojoj osmoj decniji još poezijom hrani i tvrdi da “rijeka treba da je ženskog roda, a mi našoj muško ime dali”.

Posebno slovo bilo je posvećeno nedavno preminulom doktoru književnosti profesoru Jovu Ljuštanoviću, koji davno napisa: “A venama Lim još teče…”.

Indira Hadžagić

Video prilog TV FORUM Prijepolje