Разговор с поводом Садија Хоџић: ПРИМЕР БИБЛИОТЕКЕ ДОБРЕ ПРАКСЕ У СРБИЈИ

Ако погледамо показатеље којима се прати испуњење стандарда према Закону о библиотечко информационој делатности, а које прописује Народна библиотека Србије и који ближе дефинишу сегменте рада јавних библиотека, Библиотека “Вук Караџић” је међу малобројним које увек испуне прописане стандарде, а у многима често буде далеко изнад просека. А зашто је “библиотека будућности”?

Текст преузет са сајта листа Полимље

Чак и пре настанка књига са повезом, постојале су библиотеке. Прве библиотеке настале су још у Вавилонском царству и старом Египту. То су били јединствени храмови знања, који су, осим за чување исписаних плочица од глине и свитака од папируса, представљали својеврсне центре културе, образовања и учења. О значају библиотека у античком свету, најбоље говори спис старогрчког историчара Диодора који описује библиотеку у граду Теби. Изнад врата библиотеке стајао је натпис „Место за исцељење душе“. Најстарија библиотека на свету налази се у Перизу. Почела је са радом 1368.године у Лувру. Највећа је Америчка конгресна библиотека.

Овакав увод није претенциозан јер је пријепољска Библиотека место где се сазнаје, место где се трага, место које је увек имало своје пасиониране посетиоце, које увек стиче нове љубитеље не само књига и читања, већ и оне који траже “место за исцељење душе”. Увек отворена за све, ни мало конзервативна, већ на против, веома динамична, спремна да прати сва технолошка достигнућа, да окупља људе и идеје, то је Библиотека “Вук Караџић”. Програми, унапређење рада, разноврсност, савремени простор који плени оптимизмом, препоручују ово место али и буде знатижељу јер мотивације за рад очигледно има на претек. Садија Хоџић је директорица ове установе за пример у другом мандату.

На чему се темељи визија Библиотеке, питамо на почетку разговора?

Своју визију Библиотека темељи на задацима јавних библиотека, односно даљем развоју установе као кључног културног, информативног и образовног сервера локалне заједнице. Упркос свим изазовима и проблемима са којима се данас библиотеке сусрећу, успевамо да је сачувамо чак и унапредимо и даље учинимо доступним библиотечку делатност за око 4500 корисника.

Број је свакако респектабилан за једну средину каква је пријепољска, односно за време које је окренуто више интернетским сервисирањем података, а мење темељним истраживањима. То само потврђује тезу да су библиотеке неопходне. Пријепољска, очигледно, одговара захтевима савремених читалаца.

Наша Библиотека располаже богатим фондом који тренутно има око 127 000 библиотечких јединица. Комплетан фонд је у електронској бази, а позајмица је електронска на свим одељењима.Трудимо се да одговоримо потребама и захтевима првенствено активних читалаца али и свих грађана. Сваке године приновимо од 4000 до 5000 библиотечких јединица, иако су сада процедуре око набавки књига веома сложен процес јер подлежемо Закону о јавним набавкама. Такође пратимо издања на босанском језику и трудимо се да сваке године приновимо значајна и актуелна издања из белетристике за децу и одрасле, лектире за основну школу, књиге из области лингвистике, друштвених наука и историје. Заступљена је и страна књига (на хрватском, енглеском и немачком језику). Наш фонд је посебно богат и актуелан када је у питању стручна књига. Ако погледамо показатеље којима се прати испуњење стандарда према Закону о библиотечко информационој делатности, а које прописује Народна библиотека Србије, који ближе дефинишу сегменте рада јавних библиотека и које веома мали број библиотека може да испуни, Библиотека “Вук Караџић” увек испуни прописане стандард, а у многима често буде далеко изнад просека.

Ипак, постоји нешто са чиме се годинама ова установа суочава, а помака нема, односно, могло би се рећи и да се проблем усложњава. То је недостатак простора. Простор не испуњава стандард, зар не?

Једино када је у питању простор библиотеке, то не задовољава прописане критеријуме јер смо са нашим капацитетима одавно превазишли простор у који је сада смештена.

Били сте принуђени да импровизујете, да правите ормаре у ходницима Дома културе.

Баш тако. Али и то је решење привремено и ограничено. Ту смо сместили архивску грађу. Нама је неопходан простор како би и даље пратили стандард у овој делатности. Ми немамо читаоницу, односно немамо читаоницу која је одвојена, која служи намени, која омогућава све услове какве читаоница треба да задовољи.

Многе услуге су још увек бесплатне за одређене категорије корисника?

Већина услуга је и даље беплатна или са одрђеним погодностима. Све услуге у огранцима у Бродареву, Инфобус, као и за многе категорије становништва и то: пензионере, незапослене са евиднеције НСЗ, кориснике услуга Центра за социјални рад, предшколце, ученике првог разреда основне школе , раднике институција културе.

Библиотека нуди много садржаја који нису везани само за основну, да кажемо, класичну делатност. Издвојите неке.

Библиотека нуди и веома богат и разноврстан културни програм. Књижевне вечери, обуке, трибуне, едукативне радионице, обележавамо све важне датуме. Могу слободно рећи да је Библиотека са оваквим показатељима и програмским активностима далеко испред свих библиотека у Златиборском округу, а и шире. Често се узима као пример библиотеке добре праксе у Србији. И ове године Библиотека је успешно реализовала пројектне активности започете у прошлој години. То су: Лимска књижевна регата, Хортикултурне електронске библиотеке. Чланица је мреже коју чини 48 библиотека Србије и грађанима обезбеђује приступ публикацијама и информацијама о Европској унији.

Нагласила сам отвореност за сарадњу, што омогућава упознавање са искуствима других али и представљање сопственог, већ дуго, узорног рада ове установе и њених запсолених.

Управо тако. Учествујемо на многим међународним скуповима и конференцијама и са стручним тематским радом представљамо нашу Библиотеку. Ове године смо учествовали на Међународном фестивалу Библиобуса у Кладову, где смо представили нашу покретну библиотеку Инфобус. Били смо на стручним скуповима у Краљеву, Новом Пазару, Пљевљима, а пре неколико дана на Међународној конференцији представљен је наш пункт “Чаир” који је огранак покретне библиотеке Инфобус при Одељењу психијатрије Опште болнице. Библиотека организује стручне тематске округле столове међународног карактера који сваке године окупља библиотекаре који се баве завичајним фондом из различитих крајева Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине и тако афирмишемо и чинимо доступним богат фонд завичајне грађе наше општине. Успоставили смо сарадњу са Гази Хусрев-беговом библиотеком из Сарајева и кроз три изврсне презентације у Библиотеци „Вук Караџић“ представљена је та највећа библиотека Босне и Херцеговине, у којој је похрањено писано културно благо ове државе чија старост досеже хиљаду година уназад. 

Пошто већ годинама сарађујем са Библиотеком у програмима намењеним најмлађим, знам да је ова установа веома ангажована и да посебну пажњу поклања квалитету баш ових програма.

Библиотека посебну пажњу посвећује набавци дечје књижевности и програмима које организујемо, јер увек имамо на уму да је стварати и писати за децу веома одговоран посао. Наши најактивнији и најбројнији корисници, којих има око 2000, су управо ученици основних школа.

Већ 10 година Библиотека издаје лист за децу и родитеље„Журналац“ у оквиру Мале школе новинарства „Жур за журналце“, коју водите управо Ви као дугогодишњи новинар. Жеља нам је да све текстове објединимо у вредну публикацију за децу и тако дугогодишње стваралаштво полазника Мале школе новинарства сачувамо за нове генерације.

На Дечијем одељењу обележени су сви значајни датуми, еколошке радионице, смотра рецитатора, односно у просеко преко 30 програма годишње и радионица реализујемо за децу из вртића и основних школа.

Садржаја и пројеката има много, али замолићу Вас да нам истакнете оне који су заиста ову установу учинили репрезентативном.

Посебно се поносимо пројектом који смо реализовали крајем 2017.године “Култура за Европу, Европа за културу” по програму прекограничне сарадње Србије и Црне Горе, који је финансирала Европска унија и проглашен је за један од најуспешније реализованих пројеката. Имала сам част да пројекат представим на Међународној конференцији у оквиру програма прекограничне сарадње у Подгорици у мају ове године, као пример добре праксе, реализованих активности.

Настављано је дигитализовање грађе из Завичајног фонда. У 2019.години приоритет је дат дигитализовању периодике, првенствено Листа “Полимље”. Дигитална библиотека је први пројекат ове врсте у Пријепољу, који настоји да коришћењем интернета и модерних технологија омогући најширој јавности увид у део културне и научне баштине овог краја. До сада је постављено око 50000 скенова на сајт дигиталне библиотеке. Набавком сервера за складиштење дигитализоване грађе, знатно смо унапредили процес дигитализације и сигурност дигитализованог материјала. Урађен је нови сајт библиотеке, у складу са динамичним променама информационих технологија.

Планови су свакако везани за наставак дигитализације али и ?

Дигитална библиотека завичаја је скуп и захтеван процес али наставићемо са тим послом према међународним стандардима како би грађанима који живе у било ком делу света, био доступан фонд завичајне библиотеке преко нашег сајта. У плану је дигитализовање аудио грађе магнетофонских трака Радио „Полимља“, као и опремање простора за Легат покојног академика Петра Влаховића.

Како би сте у неколико реченица заокружили причу о Библиотеци “Вук Караџић”?

Библиотека свој рад заснива на поштовању традиције и трајних вредности, а у складу са захтевима нове генерације корисника и актуелног времена. У Библиотеци је 11 запослених, а 10 радника је са положеним стручним звањима у библиотечкој области.

То је кључ успеха ове установе, јер библиотеку, пре свега, чине људи. Библиотекар мора стално да се едукује и прати савремене трендове у библиотекарству. Пријепољска Библиотека зато представља пример библиотеке будућности, не само због тога што користи савремене технолошке алате, него и зато што подстиче креативни развој заједнице на свим релевантним пољима. Пример је добре праксе, добре организације рада и максималне посвећености послу.

Библиотека ће и даље настојати да задовољи потребе за стицањем знања из разних сфера интересовања свих становника општине Пријепоља, па их овим путем позивамо да користе своју библиотеку и њене књиге, часописе, бесплатан приступ интернету, стручне помоћи, информације и учествују у активностима и програмима које ова институција реализује управо за њих.

Јер ако желиш да сазнаш све о једној библиотеци, питај њене читаоце. Они су стварна, жива библиотека. Они су књиге које су прочитали и које читају. Они су сигурно њени најтачнији, дневни,недељни, месечни и годишњи извештаји о раду.

Индира Хаџагић