+381 33 712 960
info@biblioteka-prijepolje.com

Нова књига у издању Библиотеке : „Заточеник ока“ Улвије Мушовића

У издању Библиотеке „Вук Караџић“ из Пријепоља и „Алманаха“ из Подгорице, из штампе је изашла књига поезије, прозе и драмских текстова под насловом „Заточеник ока“ пријепољског аутора Улвије Мушовића.

Рукопис нове Мушовићеве књиге Заточеник ока има омотач од неколико сегмената – изабрани опус поезије и прозе и два драмска текста. Опредјељујући се за наслов Заточеник ока, који заправо повезује и држи радњу и личности овог мозаичког дјела на окупу, може се сматрати да је ова синтагма заправо метафора за искуство које је, кроз сјећања оживотворено, проговорило у стваралачком чину. Први сегмет књиге чини опус од педесет пјесама. Поред личних и завичајних мотива у овом избору поезије присутна је и (анти)ратна тематика. Стихови који говоре о рату сижетирају нетом минуло вријеме рата, геноцида, патњи, избјеглиштва и парадигматично осликавају лична и колективна посрнућа. Наредни круг чини тринаест приповиједних остварења различитих тематско-садржинских оквира. Мушовић нам доноси изненађујућу приповједачку зрелост и ако по први пут објављује у књизи своје приче. Поред писања пјесама и приповједака окушао се и као аутор драмских текстова. У овој књизи су два, насловљена са Мезар и Подрум. Њихова тематика је недавни рат у Босни и посљедице које је оставио на људе, њихове душе.


Фарук Диздаревић

Књижевна цјелина Заточеник ока, састављена је од поезије, кратке прозе – прича, и драмских текстова, упакованих у једну органску поетску цјелину… Заточеник ока је књига са веома ангажованим садржајем. Препознаје људске теме и догађаје које не можете да третирате нити једном поетском техником уколико немате људски осјећај за њих… Приче су као сјећања и реконструкција сналажења човјека, јединке у историјском тренутку и контексту. Аутор очито препознаје како појединац не може избјећи ни добро ни лоше што се догађа око њега у том тренутку. Дакле, Мушовић веома мудро препознаје да живот живимо у складу с природом и људима, никако сами. Могућ опстанак појединца је у свијету његове породице. Зато су све приче наслоњене на породичне односе а посебно, што сматрам добрим, Мушовић је колоритом женских ликова у причама, на врло софистициран начин, исказао велико поштовање према жени у породици.

Хадија Џигал Кијешторац

Улвија Мушовић рођен је 1956. године у Сељашници код Пријепоља. Пише публицистичке текстове о актуелним друштвеним темама, колумне, књижевне критике, поезију, кратке приче и драме. Приче Косач и Вријеме погани су му награђене на престижном књижевном конкурсу „Завичајне стазе“ – Петњица (Црна Гора), и са причама На списку и Сахат, објављене су у књижевним зборницима ове институције.
Дом културе из Пријепоља, уз подршку Министарства културе Републике Србије, је продуцирао монодраму Мезар, која је премијерно изведена 2013. године у Пријепољу. У издању Музеја у Пријепољу, 2014. године објављује књигу обједињених новинских текстова под називом Путеви и странпутице. Неке пјесме су музички обрађене и извођене на фестивалима народне музике, гдје су освојиле награде за текст и композицију.

Прелиминарне стране књиге (ПДФ)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Loading...