Библиотека у доба пандемије: НОВО ЧИТАЊЕ

„Основна библиотечка делатност ни једног тренутка није доведена у питање. Набављени су изузетни наслови, сајт Библиотеке је посећен, рад са корисницима осмишљен у складу са епидемиолошким мерама, дигитализација се наставља“, каже директорица Садија Хоџић.

Текст преузет са сајта листа Полимље
Аутор Индира Хаџагић

Kao установа културе, Библиотека “Вук Караџић“ у прошлој али и у овој години била је у кругу оних који су морали да прилагоде свој рад епидемиолошким мерама које су доношене у циљу спречавања епидемије корона вируса. Свакако, непосредан контакт читалаца и библиотекара је оно што библиотеке чини посебним местима, али исто тако су то и бројни програми на које су навикли и које очекују љубитељи читања, књига, знања и оплемењивања своје свакодневице. Но, корона вирус, односно живот у епимемиолошкој неизвесности све је променио. За разлику, ипак, од неких других установа културе, Библиотека је могла да се прилагоди. Пријепољска поготово јер је већ дуго у реду оних библиотека у Србији које су добијале награде за своје „виртуелне“ странице, односно сајт пријепољске библиотеке је и награђиван, а дигитализација омогућава да се чита на даљину.

Ипак, основна делатност није доведена у питања, добра организација краси најстарију установу културе у Пријепољу, библиотечки фонд је добио нове наслове, а чланова и читалаца чак и изнад стандарда. Све је то за похвалу али није ни лако.

Није лако организовати али ми смо ту због читалаца и морамо да им стално будемо на услузи, да им омогућимо да што мање осете епидемиолошке мере, односно да им Библиотека као и увек буде онај кутак где најпре могу да дођу, да се „склоне“ од искушења свакодневице која пристискају и оптерећују, а то нам се свима догађа у последњих годину дана због пандемије, каже директорица Библиотеке Садија Хоџић.

Рекосмо да је пријепољска Библиотека у важним параметрима премашила стандарде, да је већ одавно „пример добре праксе“. Да мало говоримо и у бројевима.

Услуге Библиотеке у 2020. години су користила 4.254 члана, односно 11,5% становника општине Пријепоље. У овом погледу Библиотека задовољава критеријум стандарда који предвиђа да јавна библиотека треба да упише најмање 10% становништва подручја које опслужује. Са расположивим фондом од 133.798 библиотечких јединица задовољене су и препоруке стандарда којима се предвиђа да однос између броја становника и броја књига буде изнад 1,5 књига по становнику. У 2020. години овај однос био је 3,52 књига по становнику, прецизира директорица Хоџић.

Библиотечки фонд се стално обнавља. Није то изостало ни током прошле године како читаоци не би осетили ни у једном тренутку да нису у току са дешавањима кад је реч о свим областима и жанровима који их интересују или уколико желе да имају најактуелнија издања. То поврђује и Садија Хоџић.

Тачно тако. За куповину нових публикација утрошено је 1.932.747 динара обезбеђених из буџета општине Пријепоље. Поклоном је набављено 1.098 јединица библиотечке грађе. Од овог броја по основу откупа Министарства културе набављено је 932 јединице. Буџет откупа за 2020. годину износио је укупно 678.541 динар. Осталих 166 јединица инвентарисано је као поклон појединаца или установа. Од укупног броја приновљене грађе 60,5% (2219) чине наслови белетристике (домаћа и страна књижевност, књижевност за децу). У насловима белетристике заступљена су издања савремене светске и домаће књижевности, књиге класичне књижевности и лектира за средњу школу. Књиге из различитих стручних области, друштвених, природних и примењених наука, уметности чине 39,5% (1.450) набављених јединица.
Књиге за децу прилагођене различитим узрастима од предшколаца до адолесцената заступљене су у фонду Дечијег одељење, огранка у Бродареву и у Инфобусу. Књижевност за децу, домаћа и преведена,ове године чинила је 813 књига или 22.2% укупно набављених јединица. Како би се употпунио фонд библиотеке, један број књига набављен је и код страних репрезентативних издавача, углавном босанских, црногорских и хрватских, каже директорица Хоџић.

Но, оно што смо нагласили је изостанак неких програма чак и оних који се одржавају деценијама управо због пандемије и епидемиолошких мера које су понекад биле ригорозне и тражиле су велики и опрез и организацију.

Културно-анимациона и програмска делатност Библиотеке од средине марта 2020. године због пандемије изазване корона вирусом одвијала се у складу са препорукама надлежних служби о спречавању ширења заразних болести и препорукама за очување јавног здравља. Зато су и бројни програми и манифестације отказани. Између осталог, није одржана традиционална Општинска смотра рецитатора, Лимска књижевна регата, као ни стручни округли сто завичајних фондова. Али успели смо многе и да реализујемо, тако да је библиотека увек била активна и одговорила је свим изазовима са којима се сусрела у предходној години. Ни једног тренутка није зауставила свој рад. Библиотека је интензивније усмеравала своје посетиоце на онлајн садржаје, бесплатне платформе и портале који су нудили учење на даљину, бесплатан приступ електронским књигама, курсевима, музици, телевизијском и видео садржају. Такође промовисан је и садржај Дигиталне библиотеке завичаја. Комплетан сајт Библиотеке „Вук Караџић“ за прошлу годину имао је прегледаних 508.639 страница а захтеве за неком врстом информације послато је 1.007.598 пута, истиче директорица Библиотеке Садија Хоџић.