ЖУРНАЛАЦ БР. 28 : Пролећни број
Баш смо били сретни када смо се у фебруару поново окупили у Малој школи новинарства “Жур за журналце” у нашој Библиотеци. Изгледало је да ће бити као пре, само су маске подсећале да “нема опуштања”. Предлагали смо теме, договарали се, анализирали текстове, разговарали о корона вирусу, информацијама и друштвеним мрежама,вакцинама, настави на даљину и настави по групама. Пролећни број “Журналца” чинило нам се да ће бити коначно пролећни, да ћемо га испунити нашим несташним мислима. А онда је поново уследило “закључавање”.
Поново смо се вратили “онлајну”, размишљањима у тишини, комуникацији путем друштвених мрежа. Ово је друго пролеће које нам је исклизнуло из осмеха. Сакривено иза маски, далеко од наших дружења. Тако нам, ето, на друго пролеће корона слеће. Мислили смо на песмицу”Ау, што је школа згодна, лечи глупост и самоћу”. А мислили смо и на ону реченицу наших родитеља:”Од колевке па до гроба најлепше је ђачко доба”. Можда ми будемо говорили овако: ”Уместо успомена на дане у школи , причаћемо како нас у гугл учионици оцена заболи”.
(“Журналци”)