НЕСВАКИДАШЊА ОДА „ПОЛИМЉУ“ : ЈУБИЛЕЈ УЗ ПЕСМУ „ЧИТАМ НЕКЕ СТАРЕ НОВИНЕ“
Лист „Полимље“ обележио је по свему посебан јубилеј као друга најстарија новина у Србији која и даље траје, излази и чита се. Од првих стихова Шобићеве „читам неке старе новине“, којима је отпочела промоција пројекта „90 година новинарства у Пријепољу“, редала су се сећања, анегдоте, сета, по која суза, и све то заједно спојено у 90 година стремљења једне мале вароши ка великом новинарсом подвигу.
Текст преузет са сајта листа „Полимље“
Аутор Горан Рековић
У сусрет јубилеју, Лист „Полимље“ је уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије направио подвиг приредивши јединствен штампани алманах на 100 страна који је представљен у Библиотеци „Вук Караџић“ управо на 1. фебруар, дан када је пре 90 година из штампе изашао први пријепољски лист под називом „Санџак“.
Према речима ауторке Аламанаха и модераторке скупа, новинарке, дугогодишње директорке и уреднце „Полимља“ Индире Хаџагић, симболични одабир простора Библиотеке и жеља да се промоција Алманаха обави у кругу најближих пријатеља и у атмосфери неформалног разговора и интеракције учесника, произишао је из форме овог штампаног издања који је један својеврстан споменар-времеплов кроз историју не смо новина већ и целог пријепољског краја.
У години короне, када је стајало све, када су одлагане чак и Олимпијске игре, а глобална комуникологија мењала све до сада познато пребацујући га на онлајн, мала редакција Полимља коју су чиниле три жене, успела је да „прелиста“ и за Алманах едитује сиже од 30.000 страница архиве новина које су од 1932. године до сада мењале име од „Санџак“, „Рашка“, „Нови Санџак“ пре Другог светског рата, а потом од марта 1952. „Глас Полимља“ и „Полимље“. Признање за овакав подвиг и капитално дело приређено у Алманаху „90 година новина у Пријепољу“, редакција „Полимља“ је добила од свих учесника разговора који је спонтано, уз изражен осећај поноса и дозу сете која је провејавала током целе трибине, био тренутак заједништва и окупљања Пријепољаца око једног од највећих симбола и поноса града. Као да су стихови Шобићеве песме „…листам неке старе новине…“, коју је на почетку догађаја инспиративно и елегично извела професорица музике Едмира Хаџагић, пробудили неки давнашњи ритам дугогодишњих новинара и уредника „Полимља“ који су се на упечатљив начин присетили најзначајнијих тренутака настанка ове чудесне пријепољске журналистичке приче, као својеврсног културолошког феномена заједничког раста и развоја Пријепоља са његовим новинама и радиом „Полимље“.
Као у неком споменару редала су се сећања присутних актера на прохујала времена Краљевине Југославије 1932. године и ливаде Миливоја Жугића коју је продао како би покренуо прво гласило у Пријепољу, папреко соцреалистичког предиода развоја, освајања награда на свим престижним радијским и новинарским фестивалима, али и тешких периода приватизације, губитка фрекфенције до изазова дигиталног времена које је угасило скоро све локалне штампане медије у Србији.
Народна посланица Наташа Михаиловић, актуелна председница Одбора за културу и информисање Скупштине Републике Србије, која је своје прве новинарске кораке направила управо у „Полимљу“, истакла је немерљив значај оваквог подвига једног града, синергије новинара, редакција, локалне самоуправе, привреде и грађана који су део приче о новинама као феномену опстанка ових вредности у Пријепољу у временима у којима и много развијенији и јачи центри у Србији немају капацитета и снаге да одрже локални штампани медиј као окосницу развоја своје заједнице кроз јавно информисање и едукативно авангардну улогу коју управо „Полимље“ у Пријепољу одржава све ове године. Народна посланица је такође апеловала на доносиоце одлука у пријепољској локалној самоуправи и привреднике да схватајући значај овог подвига опстанка „Полимља“ на медијском тржишту, помогну суфинасирању рада и развоја овог информативног предузећа за понос.