Zamršena sudbina arhive Radio Polimlja – spašeno 200 audio traka od reciklaže

Zamislite da neko svojom nemarnošću izbriše sve vaše fotografije, ili sve ono što ste godinama stvarali, ne pitajući za dozvolu. Zamislite da neko priča o vašem postojanju, a da nema nijedan opipljiv dokaz. Upravo to je moglo da se desi Radio Polimlju, da iz Zavičjanog odeljenja Biblioteke „Vuk Karadžić“ u Prijepolju nisu reagovali na oglas za prodaju traka ovog medija. Zahvaljujući toj inicijativi, uskoro će svima biti dostupno preslušavanje više od 50 emisija nekadašnjeg Radio Polimlja.

Vest preuzeta sa sajta TV Forum
Autorka priloga Mirela Fazlić

Program na Radio Polimlju slušao se pune 33 godine. Za to vreme, zabeležene su dragocene informacije, događaji i priče ljudi. Jedan deo radio traka na kojima je snimak emitovanog programa, danas se oživljava u Biblioteci u Prijepolju. Nažalost, nije spašeno sve, a ono što jeste, desilo se sticajem srećnih okolnosti.

Sasvim slučajno smo na internetu videli oglas da neko prodaje radijske trake Radio Polimlja. Brzo smo se informisali, otputovali u Kragujevac u jednu garažu, gde je čovek sakupljač posebnih sirovina imao pakete na kojima je pisalo „Radio Polimlje“ – priseća se Hadija Kriještorac iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke „Vuk Karadžić“.

Priča o ovom slučaju dešava se 2019. godine i da je tada izostala reakcija, danas bi oko 200 traka završilo u Italiji kao materijal za reciklažu.

Arhiva Radio Polimlja je tretirana kao industrijski otpad, te vrpce imaju industrijsku vrednost. Da to nismo videli, ne bismo imali nikakvih audio zapisa iz tih godina, tih vrednih radio emisija. Ostala bi jedna tišina. Radio Polimlje je zaista bio izvanredan medij – zaključuje Hadija Kriještorac.

Spašene su uglavnom emisije iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka.

Radio Polimlje je zapravo toliko jedan autentični svedok tog vremena, kao i svaki medij. Vi danas idete i snimate i sve što napravite je autentično, tu ne može da dođe do naknadnih tumačenja. Zbog toga su ove trake važne. Ako 1982. godine novinar ide u pogon fabrike i intervjuiše radnike, mi iz toga saznajemo kako je ta fabrika te godine funkcionisala i šta su ti radnici očekivali da mogu dobiti od svog rada – priča Hadija o značaju ove arhive za celo društvo.

Trake su tretirane kao otpad od onog momenta kad je radio privatizovan. Kada se privatizuje nešto što predstavlja kulturno nasleđe, onda na scenu stupa i bahatost.

To je možda neka kulturološka tema, naš odnos prema onome što stvorimo, da li mi to dovoljno umemo da vrednujemo i uopšte imamo li svest o tome šta je vredno a šta ne i šta treba da sačuvamo za buduće generacije.

Ceo projekat digitalizacije audio traka Radio Polimlja finansira Ministarstvo kulture i informisanja. Do kraja godine, na sajtu Ministarstva kao i Biblioteke „Vuk Karadžić“ iz Prijepolja moći će da se čuje glas koji je neko svojim neznanjem pokušao da uguši.