Projekat „Digitalni Radio Polimlјe“: ko te ima, taj te nema

Iz skladišta specifičnih sirovina u Kragujevcu Biblioteka „Vuk Karadžić“ otkupila 220 traka sa autentičnim emisijama nekada kultnog prijepolјskog radija. Audio materijal se polako identifikuje i digitalizuje na sajtu ove ustanove.

Vest preuzeta sa sajta Lista Polimlje
Autor Memnuna Cmiljanović

Gašenjem Radio Polimlјa 2008. godine nestalo je mnogo autentičnog tonskog materijala koji je nastao tokom decenija rada ovog javnog preduzeća. U svojoj istoriji od 1974. godine Radio Polimlјe, kao jedina radio-stanica na prostoru Prijepolјa i susednih opština, pratio je i zabeležio kompletan javni život ovog prostora – privredni, sportski, kulturni, društveno-politički… U toj zbrci oko privatizacije, jer je Polimlјe bio među prvim medijima koji je privatizovan, niko od razočaranih novinara, urednika, pa ni sam vlasnik, nije se potrudio da tu silnu tonsku građu i bogatstvo sačuva i arhivira kako dolikuje.

U prostorije koje su pripadale redakciji uselila se prvo Geodetska uprava koja je tu lagerovala svoju arhivu dok je trajala rekonstrukcija njihovog poslovnog prostora, a preostala redakcija preselila se u prostor dva studija odakle je godinama emitovan radio-program. Tehnika je morala ustupiti mesto živim lјudima. Studio sa vrednom opremom, študeri sa kojih su se u etar slali tonski zapisi, gramofoni sa kojih se emitovala muzika, uheri na kojima su se snimali „tonovi“ sa terena, snimci špica za emisije, na hilјade singlica i longplejki najbolјe muzike, kompletan tonski materijal i mnogo traka, natrpani su u kutije, natovareni na kamion i kao svaki otpad „oterani“ u neko prašnjavo skladište novog vlasnika. Pepeo zaborava ubrzo ih je prekrio. 

Igrom sudbine i spletom neobičnih okolnosti, Biblioteka „Vuk Karadžić“ je, desetak godina nakon toga, deo zaboravlјenog arhivskog materijala pronašla u skladištu sakuplјača specifičnih sirovina u Kragujevcu. Čekale su svog kupca kao što je kompletna tehnička oprema Radio Polimlјa, za nekoliko hilјada evra već bila pronašla zainteresovanog. Trake su ostale kao repromaterijal, spreman za brisanje. Svesna njegovog značaja, tadašnja direktorica Sadija Hodžić, se upustila u ovu „potragu“, našla je način da otkupi sve trake, a time i deo tridesetogodišnje istorije Prijepolјa snimlјene na njima. U tome je imala nesebičnu pomoć bibliotekara Mirka Drmanca iz Biblioteke „Vladislav Petković-Dis“ iz Čačka, koji je ne samo „pronašao“ građu i alarmirao Biblioteku, već se kao istoričar, svestan velike ideje koja prevazilazi vreme i lokalne okvire, posebno angažovano na zadatku zaštite kulturnog nasleđa Projepolja.

.

Odmah nam je bilo jasno da mnogi od tih sadržaja predstavlјaju dragocenu istorijsku građu i od neprocenjive su vrednosti za lokalnu zajednicu, a ujedno su i deo nacionalne baštine, kaže Hadija Džigal Kriještorac, diplomirani bibliotekar-savetnik, koja je tada takođe bila deo ekipe upornih „tragača“. O time kakva su se osećanja smenjivala u autoru ovih redova, koji se u memlјivom skladištu iznenada susreo sa „sandukom“ svojih radnih uspomena, kosturima rashodovane opreme iz koje je bilo izvađeno i prodato srce, singlicama…već je posebna priča.

Otkuplјeno je tada 220 traka u tri veličine, a za veliki broj njih u ovom trenutku nije moguće naći tehniku preko koje bi mogle da se reprodukuju tako da se ne zna šta na sebi kriju. Da li tonske zapise ili montirane emisije, sirovi materijal, nagrađene festivalske emisije, najave, špice za emisije Studio 555, Vesti dana, Školsko zvonce, Svet medicine, Dodor prijatelјa, Da li ti znaš za neki drugi ritam, Urbana anatomija..

Na stotinjak njih ostao je zabeležen trag o temi, događaju koji su utisnuti na njima, a na nama je da kroz vreme pronađemo način da i njih identifikujemo, to je posao koji će trajati, kaže Hadija Džigal Kriještorac.

Podrška za drugu fazu „radova“ na očuvanju našeg lokalnog bogatstva stigla je iz Ministarstva kulture i informisanja koje je za ove namene izdvojilo 800.000 dinara i omogućilo Biblioteci da angažuje „izvođača“ radova u čijem studiju se obavlјa selekcija audio zapisa, preslušavaju se tonovi i pretvaraju u digitalnu formu koji se potom šalјu u Biblioteku gde Hadija Džigal Kriještorac radi kompletnu bibliografiju sadržaja, opis, naziv emisije, autora, trajanje, temu… Ujedno, to je prva i za sada jedina biblioteka u Srbiji koja će u svojoj zavičajnoj zbirci imati digitalnu biblioteku tadašnjeg kultnog Radija svih Prijepolјaca. Kultnog, ne samo zato što je bio jedini, već zato što je bio jedini pravi sa svojim autorskim programom koji je „išao“ od 8 do 20 časova i niko do sada nije uspeo da stane na mesto Polimlјa. A nije da nisu pokušavali. Mnogi.

Prema njenim rečima vlasnik ovih sadržaja čiji je proizvođač bilo Radio Polimlјe pre privatizacije, sada je postala Biblioteka. S obzirom na to da je ovaj projekat podržalo Ministarstvo kulture, Digitalno Radio Polimlјe linkom je povezano sa Ministarstvom i moći će da se pronađe na njegovom sajtu preko pretraživača „materijalno nasleđe“.

.

To je čast za Prijepolјe i našu Biblioteku jer je Ministarstvo kulture time uvrstilo „Digitalno Radio Polimlјe“ u kulturnu baštinu Srbije. Digitalizacija te tonske građe je ogroman i skup posao, ali verujemo da će digitalna audio baza Radio Polimlјa biti interesantna i istraživačima, hroničarima i drugim zajednicama koje iskažu interes za ove krajeve, a bez obzira na to gde žive. To je neophodan proces koji, pored toga što čini jedan segment u arhiviranju i čuvanju kulturne baštine, predstavlјa i važan postupak u procesu dalјeg korišćenja i prezentaciju tog materijala, kaže Hadija Džigal Kriještorac.

Ona navodi da je Radio Polimlјe tonski zabeležio otvaranje fabrika, ambulanti, škola, velike manifestacije koje su se odigravale u Prijepolјu; istraživao je na različite teme, beležio svakodnevni život i edukovao po različitim oblastima, uradio intervjue sa mnogim značajnim Prijepolјcima, kao i plejadom gostiju iz svih sfera života – Zukom Džumhurom, Vesnom Pećanac, Stašom Božović, Đorđem Kadijevićem… sačuvao zvuk i vibracije onoga što su rekli samo u Prijepolјu i samo u mikrofon novinarima Radio Polimlјa. A imalo se čuti toliko toga pametnog, poučnog i lepog…

Taj sadržaj je autentičan dokument, poseduje značajne podatke, pomaže da se sačuva i u budućem vremenu rekonstruiše sav kolorit života na ovom prostoru. Stoga smatramo važnim da sačuvamo te glasove koji će nam opisati prijepolјski kraj s kraja sedamdesetih 20. veka, te koju godinu 21. veka, ističe Džigal Kriještorac.

Prema njenim rečima u Biblioteci očekuju da će do 10. decembra biti okončano 90% posla kada će se tačno znati koliko emisija će uspeti da se digitalizuje jer se posao digitalizacije plaća po minuti. Pa biće, po onoj staroj – koliko para, toliko muzike. Ono što je do sada digitalizovano može se naći na adresama:

https://digital.biblioteka-prijepolje.rs/

https://digital.biblioteka-prijepolje.rs/collections/show/62