Deca sve više na internetu umesto u realnom svetu – u porastu digitalno nasilje

Internet nasilje je sveprisutni problem koji pogađa ljude svih uzrasta, a najviše su mu izložena deca i mladi. Kako bi uticala na svest dece o potencijalnim rizicima korišćenja interneta, Bibilioteka „Vuk Karadžić“ iz Prijepolja organizovala je za đake strarijih razreda Osnovne škole „Vladimir Perić Valter“ predavanje na temu  „Bezbednost dece na internetu i društvenim mrežama“.

Vest preuzeta sa sajta TV FORUM Prijepolje
Autorka priloga Mirela Fazlić

Sve više dece jedva da pravi razliku između stvarnog i onlajn života, a sve ih je manje koja postavljaju granicu između dobrih i loših strana korišćenja interneta. Zato je Biblioteka «Vuk Karadžić» iz Prijepolja za đake starijih razreda Osnovne škole „Vladimir Perić Valter“ organizovala predavanje, kako bi se upoznali kakve sve potencijalne opasnosti postoje i šta je kultura ponašanja na internetu.

Deca su nam zaista jako zavisna od interneta, od korišćenja raznih aplikacija i društvenih mreža. Vrlo često nisu u prilici da prepoznaju kakve sve to opasnosti vrebaju na internetu. Tu postoje razni modeli ponašanja koji su često neprimereni, ima tu dosta loših digitalnih uzora. Vrlo često deca nisu u prilici da prepoznaju sa kakvim se sve vrstama nasilja susreću na internetu – kaže v.d direktorke Biblioteke „Vuk Karadžić“ Marija Svičević.

Istraživanja pokazuju da je svako treće dete žrtva nasilja na internetu.

Kada je dete žrtva nasilja na internetu, moj apel je uvek da se dete ohrabri da o tome priča. Roditelji moraju tu da uzmu proaktivniju ulogu, da kada vide promenu ponašanja kod deteta da znaju da se nešto dešava i da ne pripisuju sve onim tinejdžeskim ludim godinama i hormonima, nego prosto da obrate pažnju na ponašanje deteta. Ako je dete depresivno, anksiozno, više razdražljivo, ako odbija komunikaciju… znači da dete potencijalno ima problem, a možda je baš u pitanju digitalno nasilje – ističe stručnjakinja za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev.

Kontrola vremena koje dete provodi na internetu, trebalo bi da bude mera koju svaki roditelj primenjuje.

Statistike pokazuju da više od osam sati dnevno učenici osnovnih škola
provode ispred mobilnih telefona. Moram da naglasim da ako spavamo osam sati, ako
osam sati imamo za školske obaveze i ako smo više do osam sati za ekranom, gde nam
je život, gde nam je da trčimo po parku, gde su nam vananstavne aktivnosti. Znači
da nam se deca stapaju sa ekranima, stapaju se sa virtuelnim svetom i to nikako
ne može biti dobro. Jer zavisnost bilo kakva nije dobra stvar. To jeste zavisnost
21. veka, treba da budemo jako pažljivi – upozorava Katarina Jonev.

Sve su češće situacije kada deca zbog oduzimanja telefona ili drugog uređaja fizički nasrću na roditelje, jer su već razvila zavisnost. U tom slučaju, prvo kome bi trebalo roditelji da se obrate su Timovi za sprečavanje nasilja, a koje bi svaka škola trebalo da ima.