ПРЕДСТАВЉЕНА МОНОГРАФИЈА „КАМЕНА ГОРА И КАМЕНОГОРЦИ“

.

Монографија „Камена Гора и Каменогорци“, аутора Љубише Дучића и Јова Кијановића, представљена је у Библиотеци „Вук Караџић“ у Пријепољу. О овом издању које се према речима рецензента Славенка Терзића може сматрати  „својеврсном  хроником села пријепољског краја“,  говорили су аутор, Љубиша Дучић, Миодраг Драган Глушчевић и Душан Томашевић.

Књига је настала на основу обимног материјала који је прикупљан дуги низ година. Као заљубљеник свог завичаја, истраживања о пореклу братстава који живе у њему започео је Јово Кијановић (1921-2010), потпуковник ЈНА, који је све од шездесетих година упорно трагао и бележио казивања  старих Каменогораца, преписивао податке из матичних књига и прикупљао  друга писана документа. После његове смрти рад на прикупљању грађе која ће бити уобличена у ову монографију наставио је Љубиша Дучић. Управо ова тема – хроника братстава Камене Горе, илустрована бројним фотографијама, чини највреднији и најобимнији материјал који је изложен у овом издању.

Вишегодишњи нимало једноставан истраживачки труд, Љубиша Дучић је систематизовао у 17 поглавља књиге Камена Гора и Каменогорци. Као добар зналац народног живота овог дела Рашке области и његов поуздани хроничар, Љубиша Дучић је прво дао детаљан опис географских и хидрографских прилика на простору Камене Горе, следећи познато начело у науци да географска средина у великој мери опредељује начин живота одређеног простора, видове привређивања његових становника, укључујући чак и начин одевања и исхране. Читалац ове књиге наћи ће детаљни географски опис делова Камене Горе, опис климе по годишњим добима, слике природних лепота краја („Црни бор“), историјски и садашњи преглед путне мреже и све то илустровано лепим картама и фотографијама . Драгоцени део Дучићеве књиге представља анализу демографских прилика у Каменој Гори са детаљним статистичким подацима, оценио је рецензент Терзић.

Кратак осврт на појединости и занимљивости из књиге изнели су и Каменогорци Миодраг –Драган Глушчевић и Душан Томашевић. На промоцији је апострофирана и тема изумирања села, не само у пријепољском крају, већ као шири друштвени проблем са којим се Србија суочава деценијама.

.

.

.

.