About the library

Библиотека „Вук Караџић“ је јавна библиотека и најстарија установа из области културе у Пријепољу намењена најширој јавности. Налази се у центру града, у згради Дома културе. У њеном саставу је огранак Месна библиотека „Стеван Томовић“ у Бродареву и Мобилни информациони и комуникациони центар Инфобус (МИКЦ Инфобус).

Историја

Према до сада познатим изворима Библиотека је, као институција коју установљава државни орган, основана 1948. године. Док се у званичним документима прве деценије њеног постојања наводе различити називи – Народна књижница и читаоница (1948),  Градска читаоница Пријепоље (1949), Градска народна књижница и читаоница „Вук Караџић“ (1953), грађани су је углавном називали једноставно – Читаоница.

По оснивању Библиотека углавном почива на волонтерском раду књижничара из редова гимназијалаца, просветних и културних радника који примењују знања стечена на библиотекарским курсевима. Првог стално запосленог радника књижница је добила 1954. године. У релативно лошим условима и са малим бројем књига Библиотека је радила у неподесним и привременим смештајима – приватним кућама и угоститељским објектима. Трајнији смештај налази у кафани Јевта Ракетића на Сарач потоку (данас Шах клуб „Прико“), где ради од 1953. до 1973. године кад је пресељена у приземље стамбене зграде иза старог Биоскопа (данас Општинска управа – Одсек за друштвену бригу о деци).

Године 1961. Општинско веће одредило је Градску народну књижницу и читаоницу „Вук Караџић“ за матичну библиотеку за подручје општине Пријепоље. Исте године Библиотека је добила првог стручног радника. Шездесетих и седамдесетих година са променљивим успехом ради се на успостављању матичности. Настоји се да се у месним и школским библиотекама обучи кадар за вођење стручних библиотечких послова. Званични назив Матична библиотека „Вук Караџић“ задржао се све до 2013. године када је он промењен у Библиотека „Вук Караџић“.

Са пресељењем у новоизграђени Дом револуције (сада Дом културе) 1981. године и кадровским оснаживањем у наредне две деценије стекли су се бољи услови за афирмацију библиотеке као образовног и културног средишта. У делатности библиотеке издвајају се разноврсни културни, образовни и информативни програми – предавања, изложбе, књижевне вечери, конкурси, такмичења, научни и стручни програми. Покренута је и издавачка делатност. Прате се у примењују савремена достигнућа на пољу библиотечке делатности.
Средином деведесетих Библиотека међу првима у Србији уводи аутоматизовано пословање и електронски католог БИБЛИО у своју праксу.

Од 2000. године до данас библиотека се снажније модернизује – простор је функционално дограђен, улажу се значајнија средства за куповину књига, опрему, уводе се нове информационе технологије. Истовремено, проширује своје подручје деловања на приградска и сеоска насеља захваљујући савременом Мобилном информационом и комуникационом центру Инфобус (МИКЦ Инфобус) који почиње са радом 2003. године. Од 2010. године, отворен је стационарни пункт Инфобуса са читаоницом при Служби за психијатријске болести Опште болнице у Пријепољу који располаже одабраним насловима књига, а читаонички простор се успешно користи за различите облике групног и социо-терапијског рада са пацијентима.

Библиотека данас

Рад Библиотеке «Вук Караџић» организован је кроз Позајмно одељење за одрасле кориснике, Одељење стручне књиге, Дечије одељење, Одељење завичајних фондова и периодике, Огранак у Бродареву и Мобилни информациони и комуникациони центар Инфобус.

Фондови – Фондoви библиотеке броје око 122.000 јединица грађе.

Читаоцима су на располагању наслови класичне и савремене домаће и светске књижевности, као и књижевности за децу. Поред белетристике фондови свих одељења садрже стручну и популарну литературу из области природних, друштвених, примењених наука и уметности, као и богату референсну збирку.

Збирка књига на страним језицима – углавном на енглеском и немачком – садржи белетристику, приручнике за учење језика, речнике, граматике, популарна издања из друштвених наука, енциклопедије.

Библиотека располаже и богатом збирком стрипова новије издавачке продукције, збирком мултимедијалних издања, збирком играчака, друштвених и едукативних игара.

Попуњавању књижног фонда поклања се нарочита пажња у набавној политици и он се редовно обогаћује новим насловима из књижевности, стручним монографијама, универзитетским уџбеницима, приручницима, референсним издањима и другом грађом. Библиотека годишње набавља око 4.000 јединица грађе.

Културно-информативна, образовна и издавачка делатност

Програмски садржаји Библиотеке усмерени су на популарисање књиге и читања код најшире читалачке публике, као и на унапређење знања и вештина из различитих области. Огледају се у организовању књижевних манифестација, трибина, разговора, изложби књига, радионица и курсева. У том погледу Библиотека успешно сарађује са предшколским институцијама, школама, издавачким кућама, бројним удружењима и појединцима.

Кроз своју издавачку делатност Библиотека настоји да промовише завичајне ауторе, подстакне истраживања о локалној културној баштини и историјском наслеђу и допринесе богаћењу корпуса завичајне литературе.

Један од аспеката културне делатности је и афирмација библиотекарске професије кроз организовање стручних скупова и округлих столова.

Успешан рад библиотеке потврђен је бројним признањима – 1984. године проглашена је за најбољу библиотеку на подручју Међурепубличке заједнице; 1990. године припала јој је награда „Ослобођење Пријепоља“; 2001. године Заједница библиотека Србије доделила јој је највеће признање у области библиотекарства, награду „Милорад Панић Суреп“. Носилац је плакете за веб презентације Библиотеке и Инфобуса (2008) и награде за најбољу веб библиотеку у 2017. години. Године 2018, Општина Пријепоље доделила јој је захвалницу за постигнуте резултате у области културе.

Библиотека “Вук Караџић” је пуноправни члан система COBISS.RS и активан члан Библиотекарског друштва Србије, Подружнице Златиборског округа. Од 2016. године део је Академске мреже Републике Србије.