ИЗ ОСМАНСКЕ БАШТИНЕ

Други део књиге под насловом „Ни камен на камену“ посвећен је значајним османским задужбинама које се налазе на територији Србије, некадашње Југославије и Балкана, попут Бајракли џамије, бањалучке Ферхадије и мостарског Старог моста. Трећи, и последњи део књиге, третира питање Косова у колективном памћењу Срба и других немуслиманских балканских народа.

„Пред читаоцима је једна питка, паметна, духовита, учена, лагано писана… књига (…) .Већ деценијама овај аутор бави се причама о ријечима у њиховом културном контексту и на један популаран, али потпуно научан начин тумачи оно што је тек наговијештено у Винаверовим огледима о Бори Станковићу или у најбољој монографији о Вуку као лексикографу – Памтивеку Миодрага Поповића. Наиме, не само српска прошлост и традиција, него и српска садашњост не може се појмити без правог схватања турцизама у српском језику. Тако Олга Зиројевић тумачи ријечи као бре за које смо мислили да о њима све знамо, или ријечи као делија, пл. делије о којој популарна свијест зна само оно што није истина, затим показује да нисмо само ми посуђивали ријечи од Турака, него и Турци од нас, јер и данас у турском језику једина ријеч за појам краљ је славизам крал. Те приче о ријечима представљају највећи дио ове књиге.

Други дио ове књиге чине написи посвећени османским задужбинама у Србији, Југославији и на Балкану, њиховом постанку и њиховом планском уништавању, када год је националистичка политика то изискивала. Тако ће се у овој књизи наћи записи о Феликсу Каницу као свједоку краја османске цивилизације у Србији, о јединој преосталој београдској џамији: Бајракли-џамији на Дорћолу, о бањолучкој Ферхадији и о грађевинском чуду познатом као мостарски Стари мост. Уз то иду и написи о установама исламске цивилизације као вакуф-задужбина и имарет-гостињац, јавна кухиња. Све је то написано течним језиком и без вишка ријечи, али иза свега тога стоји дубоко познавање прошлих временâ и древних установа.

Трећу групу написа у овој књизи представљају радови посвећени Османлијама у колективном памћењу српског и других немуслиманских балканских народа. Ваља посебно истаћи студију ‘Косово у колективном памћењу’ која итекако може послужити како коректив виђењима двају подједнако ексклузивистичких табора (…).

Нека ова књига буде оставштина за будућност: симбол наде да можемо једног дана постати уравнотеженији и етичнији.“

– Из предговора Ненада Филиповића

COBISS.SR-ID – 265149452