КИНТСУГИ ТИЈЕЛА

Стил Сенке Марић је поетичан и минималистичан, а приповиједање се остварује реалистичким проседеом романа писаног тијелом. Јунакиња романа води приватни рат против болести, али ово није књига само о болести, него је овдје ријеч о борби за достојанство, чулност и ерос. Није довољно рећи да је ово заиста борбен текст, његов ужитак се крије и у поетским опсервацијама у којима је потез хирурга плес киста по сликарском платну. Међутим, довољно је рећи да је Кинтсуги тијела храбра књига писана властитим искуством које нам нуди толико потребну наду у побједу живота над смрћу.

– Фарух Шехић

Роман Сенке Марић је нежан и борбен, тужан, али нимало патетичан, њега конституише један несвакидашње снажан наратив о слабости. У њему царује болесно тело које луцидно мисли и дубоко осећа, које уме да буде и победничко и гротескно, а о том се телу изјашњава свесно сапет језик који чврсто спреже сећања и читања, терапије и операције у стаццато реченичну артикулацију. Сенка Марић се не да ширини, одупире се искушењу екстензивности сабрано и спремно, нарацију скупља и сажима, не дозвољавајући да се исечак личног искуства преточи у хронику, роман-реку нити у непрегледно самосажаљење аутобиографије.

– Владислава Гордић Петковић