Бављење поезијом било би, све у свему, протумачено као некакав хоби Мишела Уелбека, каприц који му ваља допустити са осмехом, помало благим, али и донекле раздражљивим. Изрећи такав, исхитрен суд, који управо после овог издања дефинитивно губи сваку тежину, значило би изгубити из вида да је Мишел Уелбек пре свега песник.
Агат Новак-Лешевалије (из предговора „Удри где треба”)
Рецензије
Још нема коментара.