БАУМГАРТНЕР

Пол Остер

Последњи роман Пола Остера, Баумгартнер, критичари су пре свега представили као прозу која се бави старењем, сећањем и губицима. Али за његовог протагонисту, Саја Баумгартнера, професора филозофије и етике на Принстону, који се налази на крају свог професионалног пута, оне су повод за покушај да се настави даље. Оног даље, из Немуштог Самјуела Бекета: „Не могу даље. Идем даље“. Старење је ту да би Баумгартнер научио да уважава нове закономерности свог тела, што он и чини, мада понекад прави грубе, смешне и трапаве грешке. Та старост у којој затичемо јунака романа није нарочито дубока, она више застрашује бројевима,

Остеровим омиљеним линијама за исцртавање временских мапа: године рођења, одласка на студије, кључних сусрета с најдрагоценијим особама, и шире, године историјски важних дешавања које утичу на његове јунаке. Али све је то заправо периферно, сва та факта су само сигурносни планинарски клинови да се његов јунак не би сурвао у амбис личних и колективних сећања, паралишућих губитака и несавладивог бола. Они су за њега материјални доказ да постоји и да схвата свет око себе. Ведрина и тама, хумор и трагика, али и потреба за љубављу и заједништвом, боје ову причу чији је крај такав да све може кренути испочетка.

Ивана Ђурић Пауновић