БРАНА НА АТЛАНТИКУ
Фредерик Бегбеде
„Сваки пут када би да ме скуче, прибегнем успоменама. Где садашњости нема а будућност је неизвесна, не преостаје друго до да се прошлост користи као мелем. Француски роман је био непотпун; ево још неких греха моје младости.“
Ф. Б.
Бегбеде, бивши париски денди преобраћен у пустињака из Гетарија, приповеда како се његов пријатељ Бартерот, величанствени лудак који истоварује хиљаде тона шута у море, сав предао борби против неизбежног пораста нивоа воде.
Реченице у таласима освајају духовни простор и странице, нижу се размишљања о самоћи и неуморној потрази за уметничким жаром. Одблесци прошлих дана се враћају, намећући се попут каквог одбрамбеног зида према садашњости. Прича се гради натопљена шармом носталгије: детињство проведено у растрзаности између разведених родитеља, слободарски дух седамдесетих, младост, журке и флертови… Прошло доба. Журка се завршила. И као једина брана од самоће преостаје љубав.
Брана на Атлантику јединствено је и неодољиво штиво, које бритко, немилосрдно и поетично прелази пут од личног ка универзалном.
Рецензије
Још нема коментара.