ГРАД И ЊЕГОВЕ НЕСТАЛНЕ ЗИДИНЕ
Харуки Мураками
„Град и његове несталне зидине“ аутора Харукија Муракамија је дело које обухвата три фазе живота неименованог наратора, преплитући стварни и паралелни свет. Срж романа чини истоимена новела објављена пре четрдесет година, а Мураками је у Поговору, што ретко чини, истакао олакшање због прилике да доради првобитну верзију. Главни јунак тражи девојку коју је волео у младости, прелазећи из стварног у нестварни свет, радећи у две библиотеке – једној која чува снове и другој са књигама. Време у граду унутар зидина не тече, док у стварном свету неумитно пролази, али без коначности смрти. Мураками, мајстор магичног реализма, кроз метафоре и мотиве сенки, бунара, рупа и снова, истражује однос тела и душе, срца и разума. „Град и његове несталне зидине“ балансира између снова и будности, подсвесног и свесног, док се зидине, симбол физичких, психолошких и емотивних баријера, саме крећу, разбијајући границе између два света.
Срж романа Град и његове несталне зидине чини истоимена новела објављена пре четрдесет година. У Поговору, који врло ретко пише у својим књигама, Мураками наводи да је био свестан да првобитна верзија није постигла пун потенцијал наратива и закључује: „На крају сам осетио огромно олакшање што сам успео да поново овако, у новој форми, дорадим [новелу] ’Град, и његове несталне зидине’. Јер ово дело је све време представљало нешто што ми није давало мира, као мала рибља кост заглављена у грлу.“
Три дела књиге која прате различите фазе живота неименованог наратора (од адолесценције до четрдесетих), одвијају се на два нивоа – стварном свету и паралелном свету у граду унутар зидина и обилују Муракамијевим препознатљивим метафорама и мотивима: сенке, бунари, рупе, снови… Тражећи девојку коју је у младости волео, главни јунак заправо покушава да открије истинског себе и притом прелази из стварног у нестварни свет, радећи у оба света у библиотеци, једној у којој се чувају снови и другој с књигама. Време у граду унутар зидина не тече и на сатовима нема казаљки. У стварном свету оно неумитно тече, али је упркос томе оној крајњој последици протока времена – смрти – одузета коначност.
Бројне су референце које упућују на друга Муракамијева дела, али и на друге ауторе, пре свега Маркеса. Јапански маг магичног реализма, Мураками, своје јунаке одваја и спаја са њиховим сенкама и тиме упућује на промишљање односа тела и душе, срца и разума. Он вешто, у свом препознатљивом стилу, приповедачки балансира на свим страницама овог романа између снова и будности, подсвесног и свесног. Границе нису тамо где би требало да буду, јер се зидине, као симбол физичке, али и психолошке и емотивне баријере, које раздвају два света, саме крећу.
Јасна Новаков Сибиновић
Рецензије
Још нема коментара.