И НА ПОЧЕТКУ И НА КРАЈУ БИЈАШЕ КАВА

Јулијана Матановић

Без приче се можда и може живјети, као што се може живјети и без каве, али и прича и кава прискрбљују животу оно нешто више. Спојити чин испијања каве, позивања на каву, с причама о истинским животима, и уградити у све то и тјескобу везану уз вријеме у којем позив на каву најчешће представља празан говор и скривену намјеру, може само приповједачица каквом је постала ауторица успјешница Зашто сам вам лагала, Књига од жена, мушкараца, градова и растанака, Циц и свила, Само мајка и кћи…

На страницама сваке приче развијени су романескни потенцијали. Један од можда најбољих примјера је антологијска прича Само једном се љуби. У поплави наслова који подсјећају на воденасте каве које се испијају с ногу и из картонских чаша, Јулијанине приче о кави налик су традицијским, мирисним, укуханим и брижно справљаним кавама; онаквима какве су се пиле некада; из филџана и порцуланских шалица и износиле пред госте које је домаћица поштовала и вољела.

Јулијана Матановић ауторица је бројних књига, но колоквиј о кави у којем је сажето умијеће препознавања мудрости скривене у једноставним и свакодневним ритуалима засигурно је међу најбољима. Ријеч је о књизи која ће оплеменити свакога тко је озбиљно прочита и битно утјецати на читатељеву свијест о смислу приповиједања, о смислу стварања прича у себи, из себе и за себе. Студија о кави и слављењу живота који неповратно нестаје, повлачи се пред бирократизацијом, наметањем испегланог модела савршенства у којем нема мјеста за окус и мирис, за старост и пролазност, за казивање и слушање, важан је извор за културну антропологију, за повијест свакодневице, повијест обичаја и усмену књижевност, а уједно, и у теоријском и у практичном књижевном дијелу, стручно сецирање друштвених промјена на љествици вреднота.

Долорес Грмача

Важан мотив у овој књизи је и мотив сјећања па ауторица признаје како се плаши да се сва претворила у сјећање. Но, ни без тога, као ни без причања прича, не може. Јулијана Матановић стога се и кроз своју посљедњу књигу показује као чуварица традиције, чуварица туђих сјећања и туђих прича. А можда опет дође вријеме када ће се животни циклус мјерити испијањем каве. Праве каве, црне, вруће и миришљаве, која пали непце док се пије, али потиче душу да се отвори и да прича богата детаљима, осјећајима и сјећањима потече.

Мирна Бркић Вучина

ез приче се можда и може живјети, као што се може живјети и без каве, али и прича и кава прискрбљују животу оно нешто више. Спојити чин испијања каве, позивања на каву, с причама о истинским животима, и уградити у све то и тјескобу везану уз вријеме у којем позив на каву најчешће представља празан говор и скривену намјеру, може само приповједачица каквом је постала ауторица успјешница Зашто сам вам лагала, Књига од жена, мушкараца, градова и растанака, Циц и свила, Само мајка и кћи…

Пред вама је, према ријечима рецензената, једна од најбољих књига омиљене хрватске списатељице.