НЕПРИЛАГОЂЕНИ

Огуз Атај

Роман који је Унеско прогласио најзначајнијим делом турске књижевности XX века

Тургут Озбен, породични човек и марљиви инжењер, сазнаје за смрт свог старог пријатеља Селима Ишика, који је извршио самоубиство. Та вест покреће тектонска егзистенцијална преиспитивања. Да би разрешио мистерију Селимовог трагичног чина, Тургут почиње све дубље да истражује живот свог негдашњег пријатеља, с којим се годинама није срео. Сваки Селимов познаник има другачију перспективу његове личности, па је задатак утолико тежи. Та потрага све више измешта Тургута из комфора његовог свакодневног живота и удаљава га од најближих. У једном тренутку му се придружује и Орлик, његов унутрашњи глас с којим је у константном дијалогу. Пред Тургутом је тежак задатак: треба преиспитати не само Селимову немогућност да се помири с модерним начином живота већ и сопствени живот, који се доскора чинио тако стабилним. Семе неприлагођености је почело да клија.

Када је 1972. године објављен роман Неприлагођени, одмах је постао предмет велике полемике. Традиционалисти су га критиковали због свог радикалног (пост)модернизма, док га већина стручне јавности и данас сматра најбољим делом икада написаним на турском језику, а може се сматрати и делимично аутобиографским делом. Роман је ретко превођен у свету зато што представља један од најтежих задатака које би књижевни преводилац себи могао да зада, те га често пореде са Пинчоновом Дугом гравитације. Треба нагласити и да су Неприлагођени пресудно утицали на Орхана Памука, па стога не чуди што чувена турска књижевница Ајфер Тунч тврди да је овај роман „ДНК турске књижевности”.