У СВОЈОЈ ГЛАВИ САМ КУЛ
Лиса Бјербу
Лив је целог живота живела у Стокхолму, али је њен отац изненада одлучио да се преселе у унутрашњост. И сад је ту. Усред ничега. Станица на којој чека аутобус до школе окружена је шумом од које се ништа друго не види. Хоће ли је возач приметити? Неће ваљда морати да маше? Или да седне поред некога… и разговара?
Полазак у нову средњу школу ни за кога није лак. За Лив је то, међутим, катастрофа невиђених размера. Све јој је непознато па се из, иначе, прилично стидљиве девојке трансформисала у потпуну чудакињу. А то је посебно иритантно јер Лив зна да је дубоко у себи кул. Паметна је, духовита и виспрена, само није у стању да све то изрази. Како да стекне нове пријатеље када занеми на обично ћао? Како да скупи храброст да се јави новим друговима из разреда? Како да подигне главу и погледа некога у очи?
Дани пролазе и свака вожња школским аутобусом као да је малчице лакша од претходне. За то, међутим, неће бити заслужна Бијонсе већ Достојевски и Кендикраш.