90 ГОДИНА НОВИНАРСТВА У ПРИЈЕПОЉУ : БИБЛИОТЕКА ЗАОКРУЖИЛА ВЕЛИКИ ЈУБИЛЕЈ

„Дигитални Радио Пољимље“ окупило је на једном месту некадашње радијске новинаре и запослене који су дуги низ година провели заједно у „професији слатке горчине“ радећи озбиљно и професионално свој посао.

Вест преузета са сајта листа Полимље
Ауторка Мемнуна Цмиљановић

Од када је, после 35 година успешног рада, угашена локална станица „Радио Полимље“ као део приватизованог ИП „Полимље“, први пут су се на једном месту окупили скоро сви новинари и радници који су били запослени у некадашњем јавном предузећу. Библиотека „Вук Kараџић“ имала је јак повод за организовање овог скупа, презентацију пројекта под називом „Дигитални Радио Полимље“, а новинари и запослени јак разлог да се одазову позиву и чују како се дигитализовао аудио материјал који је Библиотека пронашла, након што је у процесу приватизације распородат у бесцење.

.

Сви присутни, пензионисани и они активни новинари који данас раде у различитим медијима, као и председник Општине, Владимир Бабић, са пажњом су пратили презентацију библиотекарке Хадије Кријешторац о току дигитализације која је реализована уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. Реч је углавном о аудио материјалу снимљеном од 1979. до 2001. године приликом отварања школа, амбуланти, спортских и других манифестација, полагања камена темељца, састанака тадашњих политичких структура на којима је разматран привредни развој, политичка ситуација или утврђиван правац даљег развоја општине, изборне седнице…

Нажалост, остало је сасвим мало архивске аудио грађе, настале током три и по деценије рада Радио Полимља, коју је Библиотека успела да откупи. Без трага је нестало на хиљаде трака тонског материјала, ауторских емисија и аутентичних записа, али је и овај мали део, као специфичан отисак у времену једног важног локалног медија, трајно сачуван и архивиран у овом процесу дигитализације.

Углавном се ради о 200 трака од којих је на трећини идентификована музика, један део су биле радне траке за свакодневно преснимавање, док је на осталим затечен такозвани сирови тонски материјал са скупова од ког су касније монтиране специјализоване емисије и различите радијске рубрике али и текстови за Лист Полимље.

Овим је Библиотека, истакнуто је на скупу, дала капиталан допринос очувању историје Пријепоља али и самог радија и тако на најбољи начин заокружила обележавање светлог јубилеја, 90 година новинарства у Пријепољу који су, свако на свој начин, обележили значајни медији у општини, као и Музеј у Пријепољу. Закључено је такође да је Библиотека заслужила све похвале за свој рад на дигитализацији, али су се чуле речи критике на рачун самих новинара који су показали недостатак иницијативе и свести да, упркос приватизацији, сачувају и архивирају радијску грађу коју су сами стварали. Била је то такође прилика коју су присутни искористили да евоцирају успомене на рад у заједничкој редакцији уз бројне анегдоте и сећања на дуги низ година које су провели заједно у „професији слатке горчине“. Била је то генерација новинара која је радила часно, озбиљно и професионално свој посао са основном мисијом да до грађана стигну благовремене и истините информације али и емисије најразличитијих садржаја.

Уз честитке Хадији Кријешторац на Награди библиотекар, директорици Библиотеке, Марији Свичевић, је уручена захвалница за допринос ове установе на унапређењу информисања у Пријепољу.