+381 33 712 960
info@biblioteka-prijepolje.rs

Сећање на Јована Љуштановића – целог живота чувао је Пријепоље у срцу

Сећању на живот и рад Јована Љуштановића, Пријепољца који је преминуо у октобру 2019. године, било је посвећено представљање његове постхумно објављене књиге „Сахат куле наших срца – завичајне теме“. Препуна Бибилиотека „Вук Караџић“ показала је да су људи у Пријепољу волели Јована баш као што је он волео њих – безусловно и срцем.

Преузето са сајта ТВ ФОРУМ Пријепоље
Ауторка Мирела Фазлић

Књига „Сахат куле наших срца – завичајне теме“, настала је као замена за скуп посвећен животу и раду Јована Љуштановића, који је због епидемије корона вируса морао бити одложен. Његова супруга Љиљана Пешикан Љуштановић и библиотекарка Хадија Кријешторац у књизи су сабрале Јованове текстове са завичајном тематиком. Све је представљено на скупу у Пријепољу, којем су присуствовали родбина и пријатељи.

Пријепоље се мењало, али Јован никад није волео Пријепоље зато што га је сматрао савршеним. Он је волео Пријепоље зато што је његово, зато што има тај свој тлоцрт на две реке и он га никада није идеализовао. У песми из које је стих, наслов ове књиге, стоји: „Ми имамо срце друго, Пријепоље у њем чека“, ја мислим да је он целога живота чувао то друго срце и Пријепоље, али пре свега људе из Пријепоља- истиче Љиљана Пешикан Љуштановић.

,

На значај присуства Јована у њеном животу, присетила се једна од уредница књиге Хадија Кријешторац.

Јован је неко ко је долазио у Библиотеку и са собом доносио неку посебну енергију. Доносио је неки свет који је нама отварао опет неки други свет. Ја сам ишла за њим и пролазила кроз многа врата која ми је отворио.

На рецензији књиге радила је и професорка докторка Милена Зорић, дугогодишња Јованова пријатељица и асистенткиња на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду.

Прерано нас је заиста напустио, јако брзо и ово је можда најмање што сам могла да учиним за њега. Ова књига је и сведочанство једног времена, историје Пријепоља, Јованових савременика. Она је важна и за будућа поколења, јер говори о ономе што Пријепоље је било и што јесте. Надам се да ће Пријепоље остати онако како га Јован приказао у овој књизи – каже рецензенткиња Милена Зорић.

Јованови стихови „Отишли смо у свет бели, појели нас велегради, ал’ кроз жиле Лим још тече, је ли тако, камаради?“, постали су својеврсна химна Пријепоља. Љубав према Пријепољу успео је да пренесе и на своју супругу.

Ја сам први пут дошла у Пријепоље кад сам упознавала Јованове родитеље, кад сам упознала покојног Рифата Садиковића. Пријепоље с Рифком и Јованом је било Пријепоље кафана и духовитих прича. Ја Пријепоље волим као место које ме је прихватило – емотивно се присећа Љиљана.

Поред књиге „Сахат куле наших срца – завичајне теме“,Јован Љуштановић омаж родном граду дао је и кроз књигу „Пријепоље под звездама“, у којој се налазе приповетке у вези са Пријепољем и његовим житељима у периоду од 1979. до 1996. године. Јован је рођен у Пријепољу 1954. године у учитељској породици. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду са просеком 9.75. Магистрирао је 1997, а докторирао 2006. године на тему „Поетика модерног и српска поезија за децу“.

Видео прилог ТВ ФОРУМ

ФОТОГАЛЕРИЈА

Loading...