ПУТ САМОСПОЗНАЈЕ: разговор о књизи „Снови Владете Јеротића“

.

Поводом обележавања Светског дана књиге, 23. априла, у Библиотеци „Вук Караџић“ одржано је вече посвећено књизи „Снови Владете Јеротића“ о којој је говорио проф. Жарко Требјешанин, један од аутора уводне студије овог издања. Разговор је водила Мирјана Црнчевић, библиотекар-саветник Специјалне болнице „Чигота“.

Књига „Снови Владете Јеротића“ заузима јединствено место у опусу академика Јеротића. Објављена је постхумно, по властитом  завештању, и представља књигу снова које је он записивао пуних 7 деценија. За 65 година од 1953, када је Јеротић имао 29 година, и када је записао свој први сан, до 2018. сачинио је збирку од 242 своја сна. На почетку књиге налазе се две студије  које се наизменично допуњавају. Први предговор, са озбиљном, исцрпном анализом, написао је проф. Требјешанин, док је  други предговор је написао Бојан Јовановић, наш антрополог и књижевник.

.

.

На почетку разговора проф. Требјешанин је указао да је др Владета Јеротић представљао својеврсни културни феномен код нас. Ретки су примери да је неки појединац који је превасходно медицинар, академик, чија интересовања леже у сфери духовности, религије, филозофије, науке, може да има такав утицај и да га људи тако радо слушају. Пре свега др Јеротић се бавио неким питањима која јесу суштински људска и то значи да није тачно да се људи интересују само за тривијалности нега да имају потребу да нешто сазнају и о томе шта је смисао живота, љубав, откуд толико агресивности, мржње, зашто превладава страх, шта је идентитет… О важним питањима умео је да говори језиком који је људима разумљив. Он јесте био ерудита, али се није разметао са тим знањем, него је знао да га употреби где треба и како треба. Публика је јако ценила његову велику скромност, понашао се попут монаха, био је увек јако скроман, једноставан, приступачан. Начин на који је приступао публици допринео је да буде просто обожаван…

.

.

На питање по чему се „Снови“ издвајају од других његових књига, проф. Требјешанин је истакао да се битно разликује од свих осталих његових књига из простог разлога што у осталим књигама, којих има преко педест, бавио темама значајним за психијатрију, психологију, религију, антропологију, књижевност итд. Овде не само да пише о себи, изражава нешто јако интимно, јако важно, него успева да своје аутентичне снове који имају прворазредни значај пише на специфичан начин, што доприноси уживању у самом тексту. Написани су лепим језиком да се читају као песме у прози, чиста поезија, поседују поетску ноту. Они су, такође, веома разумљиви, пуни емоција…то је оно што ову књигу издваја од свих осталих и буди велику радозналост.

У наставку разговора проф. Требјешанин је говорио о начину и методологији анализе Јеротићевих снова у студији објављеној као предговор књизи. Предочио је и неке од кључних мотива и симбола који се у њима јављају, те указао на место снова у процесу индивидуације, самоспознаје сваког појединца.