НАЈАВА: Промоција монографије „Камена Гора и Каменогорци“, четвртак 28. август у 17 сати

Позивамо вас да у четвртак, 28. августа 2025. године присуствујете промоцији монографије „Камена Гора и Каменогорци“, аутора Љубише Дучића и Јова Кијановића. Представљање књиге биће одржано у просторијама Дечијег одељења Библиотеке „Вук Караџић“ у Пријепољу.

.

КАМЕНА ГОРА И КАМЕНОГОРЦИ
Академик Славенко Терзић

Рецензија

Својом књигом Камена Гора и Каменогорци Љубиша Дучић је наставио рад на писању својевремене хронике села пријепољског краја, на начин како су то радили настављачи познате едиције Јована Цвијића о насељима и пореклу становништва. Оваква врста дела о насељима и становништву су, посебно данас, врло драгоцена сведочанства, стим пре што смо народ који мало бележи и више се ослања на памћење и предања а управо пред нашим очима за нешто мање од пола века нестају многа села и њихови становници. И сам аутор на једном месту каже да се у периоду 1971-2011, број домаћинстава и становника Камене Горе „драстично смањује“.

Вишегодишњи нимало једноставан истраживачки труд, Љубиша Дучић је систематизовао у 17 поглавља књиге Камена Гора и Каменогорци. Као добар зналац народног живота овог дела Рашке области и његов поуздани хроничар, Љубиша Дучић је прво дао детаљан опис географских и хидрографских прилика на простору Камене Горе, следећи познато начело у науци да географска средина у великој мери опредељује начин живота одређеног простора, видове привређивања његових становника, укључујући чак и начин одевања и исхране. Читалац ове књиге наћи ће детаљни географски опис делова Камене Горе, опис климе по годишњим добима, слике природних лепота краја („Црни бор“), историјски и садашњи преглед путне мреже и све то илустровано лепим картама и фотографијама

Драгоцени део Дучићеве књиге представља анализу демографских прилика у Каменој Гори са детаљним статистичким подацима. Овај крај је у том погледу делио судбину готово свих наших брдско-планинских предела. Недостатак добрих путева, занемареност привредних могућности сеоских домаћинстава и отежана продаја њихових производа, а тиме и немогућност пристојног живота од свог рада на селу, довели су до мање или више масовног напуштања села. Индустријализација и државне службе (војска, милиција и друге) „одвели“ су са села масе становника у најбољим годинама. Та својеврсна демографска „револуција“ довела је до слабљења села које је традиционално чувало народне обичаје, историјска предања, народне песме и игре, занате и друге видове народног живота. Крупних последица тих процеса постајемо свесни тек у наше време. И није случајно што се управо у таквој традиционалној средини Камене Горе јављају познати борци за народно ослобођење као Мићо Глушчевић и други.

Љубиша Дучић је врло добро осветлио друштвене, културне и економске прилике Камене Горе и пре ослобођења 1912. године, али и између два светска рата, а нарочито после Другог светског рата. Читалац ће дознати детаљне податке о развоју села: о отварању школа и учитељима основних школа, изградњу путева, електрификацији, увођење телефона, оснивању земљорадничких задруга све до изградње задружног дома. Слика прошлости Камене Горе употпуњује прилог о свакодневном животу њених становника (њиховим занимањем) али и болестима и гладним годинама које су пратиле њихов живот у ранијем периоду историје и током ратних збивања. Свакако је занимљиво и његово данашње мишљење и утисци о Каменој Гори, појединих јавних личности, песника и истраживача. Читаоцима, а нарочито Каменогорцима, ће највише пажње привући  хроника братства Камене Горе, илустрована бројним фотографијама. Дучића књига је и иначе богато иллустрована бројним картама и мноштвом фотографија које су саме по себи историјски извор.

Љубиша Дучић је врло свестан и поуздан истраживач када је реч о народном животу и историји сељачког друштва. Он није историчар по професији. Његове оцене појединих историјских догађаја се заснивају највећим делом на појединим публицистичким радовима. За овакву врсту књиге – хронике једног села, Дучић је несразмерно и више простора посветио Другом светском рату. Приказ грађанског рата је исувише једностран, писан језиком учесника догађаја само једне стране. Новија научна истраживања заснована на домаћим и страним изворима дала су објективнију и потпунију слику догађаја и профиле самих учесника Другог светског рата. Камена Гора у том смислу није изузетак.

Ако у у други план стави овај идеологизиран приказ Другог светског рата, књига Љубише Дучића заслужује објављивање. Она је резултат вишедеценијских Дучићевих истраживања на терену. Објављени материјал је драгоцен и тешко да ћем ко у скорије време успети да на такав начин оживи народни живот Камене Горе који је већ нестао или убрзо нестаје.

Београд, 8. новембар 2024.