Пријепољске приче – о животу житеља „малог града великог срца“

Књига “Пријепољске приче” списатељице Сабрије Рачић Хаџимуртезић у издању Библиотеке “Вук Караџић“ представљена је у петак пријепољској публици. У својој четвртој књизи, ауторка кроз ликове који су оставили неизбрисив траг у овом граду, исписује спомен приче о времену и родном крају.

Вест преузета са сајта ТВ ФОРУМ
Ауторка прилога Љубинка Љујић Томашевић

У топлим, безазленим и дубоко хуманим причама, како је написала у рецензији књиге Љиљана Пешикан Љуштановић, Сабрија Рачић Хаџимуртезић сведочи о историји свакодневног живота житеља „малог града великог срца”, али и о великој историји свог завичаја.

Кажу да можеш отићи из Пријепоља, али Пријепоље никад из тебе, и из мене стварно никада није. Стицајем околности последњих пет година нисам била у Пријепољу и тако сам се пожелела. Прошетала сам мало градом да видим све оно што волим и памтим. Ову књигу сам писала баш са гуштом и срцем јер сам хтела да ове приче остану забиљежене за сва времена. Писана реч ипак остаје и она ће надживети и мене и све нас. Хтела сам да неки ликови остану забиљежени и да их не прекрије прашина заборава – рекла је на промоцији ауторка књиге Сабрија Рачић Хаџимуртезић.

Догађаји и судбине људи од почетка 50–их година прошлог века, који су оставили траг у овом граду и који се препричавају, остају записани у овој књизи и сведоче о једном времену и простору.

С правом могу рећи, јер сам имала прилику да прочитам књигу још док је била у рукопису, једна топла људска прича која осликава сећања ауторке на неки ранији период и свака страница и реч исписана у овој књизи мирише на Пријепоље – истакла је в.д. директорке Библиотеке „Вук Караџић“ Марија Свичевић додајући да јој је част што ће се ова књига наћи на полицама библиотеке.

Када књижевност успева да инкорпорира у себе много људи и да се они препознају у томе онда у томе треба препознати општу вредност не само локалну, сматра руководитељка Завичајног одељења Библиотеке „Вук Караџић“ Хадија Кријешторац.

.

Треба ценити сваког ствараоца из било које области, јер они су ти који пуне резервоар духовних и свих других вредности неког простора – додаје Хадија Кријешторац.

Сабрија Рачић Хаџимуртезић радни век провела је као професорка књижевности у Пријепољу. Како каже, касно је почела да пише и до сада је објавила три књиге “Мирис душе – у спомен мојој мајци”, “Докле сјећања допиру” и “Од прољећа до јесени”. Посебну ноту и тон „Пријепољским причама“ донео је наступ солиста и солисткиња музичке школе у Пријепољу који су отворили промоцију књиге.

Видео прилог