Мало подсећање на историју рецитовања у Пријепољу

У четвртак, 26. марта 2026. у организацији Библиотеке „Вук Караџић“ одржаће се Општинска смотра рецитатора за ученике основних и средњих школа. Надметање у лепом казивању стихова код нас има вишедеценијску традицију. Ово је лепа прилика да се подсетимо на текст Вујице Бојовића, професора књижевности и библиотекара, који је објављен у листу „Полимље“ 13. априла 2001. године и који даје сажет приказ почетака сценског рецитовања у нашем граду.

РЕЦИТАТОРИ У ПРИЈЕПОЉУ

Рецитовање, или како се раније говорило декламовање, искључиво је било везано за школске приредбе или рецитале посвећене Светом Сави, а после Другог светског рата Титу и Револуцији, Празнику рада, Дану младости, Дану ослобођења Града, Четвртом децембру и Дану школе. Том пригодом наставник би саставио рецитал или одабрао текстове и поделио задужења бољим ученицима.

Седамдесетих година започиње систематичније неговање лепог казивања поезије и такмичење рецитатора. Тих година на себе скрећу пажњу младићи и девојке који откривају нове песме и лепо их казују. Они који воле поезију обично и сами пишу песме и рецитују их. Најчешће се за почетак везује генерација гимназијалаца коју репрезентују Кенан Софтић, Јово Љуштановић, Алекса Зејак, Србољуб и Миле Ивановић, нешто касније Ранко Петрић. Из других школа њима се придружују Мирослава Живковић, Јово Милановић и Шефка Бајрић (види збирку песама „Жубори са Лима“, Пријепоље, 1972. године). Од неких сам чуо да се у Пријепољу не може поновити такво музичко-поетско вече као што се догодило у Дому револуције 24. августа 1979. године (видети текст „Успело вече поезије“ у листу „Полимље“ од 31. августа исте године и обратити пажњу на поменута имена). Нажалост, поетско стваралаштво није овде добило замаха, нити је средина била пријемчива за ту врсту „лудовања“ младих.

Први прави рецитатори у Пријепољу били су Меша Брничанин и Индира Хаџагић. Мада различитих вокација и путева, њих двоје су највише наступали, вероватно их је највише људи чуло и видело. Памте се и имена Миодрага Мишка Машојевића, Наде Радовић, Анђелке Томашевић, Антона Калца, Мирсада Гановића, Горана Лазовића, Денисе Суџук, Индире Балићевац, Иса Поровића и многих других. Можда се још увек могу препознати њихови гласови у старом Биоскопу, Дому омладине и Дому револуције.

Највећа заслуга за подстицање и неговање рецитовања припада Међуопштинској заједници за културно-просветну дјелатност са сједиштем у Пљевљима. Од 1977. године у општинама са подручја заједнице одржавају се општинска такмичења рецитатора, а завршна смотра у Колашину, односно Мојковцу. Отприлике у исто време спроводе се и у Србији општинске смотре рецитатора. За ужички регион завршне смотре се одржавају у Косјерићу, за Републику у Великој Плани. До сада су из наше општине највише успеха имали Индира Хаџагић, Мишко Машојевић, Марко Баковић, Владан Дивац, Цмиљана Гачевић, Јасмина Жиговић, Андријана Каљевић и Милица Дивац.

Кроз општинске смотре и такмичења у Косјерићу, Мојковцу и Великој Плани стицала су се искуства и учило упоређивањем са вршњацима. Критеријуми по којима се вреднују рецитатори су: избор песме (примерен полу и узрасту), акцентуација и дикција, остваривање мисаоно-емотивних садржаја песме, природност израза и изражајност и сугестивност рецитовања. По тим критеријумима однеговано је више генерација добрих рецитатора у основним школама у Коловрату, Бостанима, Сељашници и Пријепољу, највише захваљујући наставницима српског језика.

Од средњих школа предњачи Гимназија, али је последњих година врло успешна и Економска школа. Последњих година на општинским такмичењима најчешће срећемо имена Бранке Зејак, Сање Секулић, Јасмине Жиговић, Семре Фазлић, Сузане Луиновић, Ане Пузовић, Мерисе Клик, Антонеле Томашевић, Душице Максимовић, Елме Рондић и Иване Јакшић.

Општинска смотра рецитатора нарочито добија на квалитету и озбиљности од 1991. године, од када је организатор Матична библиотека „Вук Караџић“. Као госте, доводила је познате ствараоце за децу као што су Бошко Ломовић, Мошо Одаловић, Душко Трифуновић, Мира Алечковић, Слободан Станишић, Гроздана Олујић, Драган Радуловић, Д. Ћулафић и Градимир Стојковић.

(1999. године Смотра није одржана због бомбардовања, да се не би прекинула традиција у Косјерићу је одржана само симболична манифестација. Наши представници су били Елвира Земанић (млађи узраст), Јасмина Жиговић (средњи узраст) и Ивана Пушица (старији узраст).

В. Б. [Вујица Бојовић]

.