Malo podsećanje na istoriju recitovanja u Prijepolјu

U četvrtak, 26. marta 2026. u organizaciji Biblioteke „Vuk Karadžić“ održaće se Opštinska smotra recitatora za učenike osnovnih i srednjih škola. Nadmetanje u lepom kazivanju stihova kod nas ima višedecenijsku tradiciju. Ovo je lepa prilika da se podsetimo na tekst Vujice Bojovića, profesora književnosti i bibliotekara, koji je objavlјen u listu „Polimlјe“ 13. aprila 2001. godine i koji daje sažet prikaz početaka scenskog recitovanja u našem gradu.

RECITATORI U PRIJEPOLЈU

Recitovanje, ili kako se ranije govorilo deklamovanje, isklјučivo je bilo vezano za školske priredbe ili recitale posvećene Svetom Savi, a posle Drugog svetskog rata Titu i Revoluciji, Prazniku rada, Danu mladosti, Danu oslobođenja Grada, Četvrtom decembru i Danu škole. Tom prigodom nastavnik bi sastavio recital ili odabrao tekstove i podelio zaduženja bolјim učenicima.

Sedamdesetih godina započinje sistematičnije negovanje lepog kazivanja poezije i takmičenje recitatora. Tih godina na sebe skreću pažnju mladići i devojke koji otkrivaju nove pesme i lepo ih kazuju. Oni koji vole poeziju obično i sami pišu pesme i recituju ih. Najčešće se za početak vezuje generacija gimnazijalaca koju reprezentuju Kenan Softić, Jovo Ljuštanović, Aleksa Zejak, Srbolјub i Mile Ivanović, nešto kasnije Ranko Petrić. Iz drugih škola njima se pridružuju Miroslava Živković, Jovo Milanović i Šefka Bajrić (vidi zbirku pesama „Žubori sa Lima“, Prijepolјe, 1972. godine). Od nekih sam čuo da se u Prijepolјu ne može ponoviti takvo muzičko-poetsko veče kao što se dogodilo u Domu revolucije 24. avgusta 1979. godine (videti tekst „Uspelo veče poezije“ u listu „Polimlјe“ od 31. avgusta iste godine i obratiti pažnju na pomenuta imena). Nažalost, poetsko stvaralaštvo nije ovde dobilo zamaha, niti je sredina bila prijemčiva za tu vrstu „ludovanja“ mladih.

Prvi pravi recitatori u Prijepolјu bili su Meša Brničanin i Indira Hadžagić. Mada različitih vokacija i puteva, njih dvoje su najviše nastupali, verovatno ih je najviše lјudi čulo i videlo. Pamte se i imena Miodraga Miška Mašojevića, Nade Radović, Anđelke Tomašević, Antona Kalca, Mirsada Ganovića, Gorana Lazovića, Denise Sudžuk, Indire Balićevac, Isa Porovića i mnogih drugih. Možda se još uvek mogu prepoznati njihovi glasovi u starom Bioskopu, Domu omladine i Domu revolucije.

Najveća zasluga za podsticanje i negovanje recitovanja pripada Međuopštinskoj zajednici za kulturno-prosvetnu djelatnost sa sjedištem u Plјevlјima. Od 1977. godine u opštinama sa područja zajednice održavaju se opštinska takmičenja recitatora, a završna smotra u Kolašinu, odnosno Mojkovcu. Otprilike u isto vreme sprovode se i u Srbiji opštinske smotre recitatora. Za užički region završne smotre se održavaju u Kosjeriću, za Republiku u Velikoj Plani. Do sada su iz naše opštine najviše uspeha imali Indira Hadžagić, Miško Mašojević, Marko Baković, Vladan Divac, Cmilјana Gačević, Jasmina Žigović, Andrijana Kalјević i Milica Divac.

Kroz opštinske smotre i takmičenja u Kosjeriću, Mojkovcu i Velikoj Plani sticala su se iskustva i učilo upoređivanjem sa vršnjacima. Kriterijumi po kojima se vrednuju recitatori su: izbor pesme (primeren polu i uzrastu), akcentuacija i dikcija, ostvarivanje misaono-emotivnih sadržaja pesme, prirodnost izraza i izražajnost i sugestivnost recitovanja. Po tim kriterijumima odnegovano je više generacija dobrih recitatora u osnovnim školama u Kolovratu, Bostanima, Selјašnici i Prijepolјu, najviše zahvalјujući nastavnicima srpskog jezika.

Od srednjih škola prednjači Gimnazija, ali je poslednjih godina vrlo uspešna i Ekonomska škola. Poslednjih godina na opštinskim takmičenjima najčešće srećemo imena Branke Zejak, Sanje Sekulić, Jasmine Žigović, Semre Fazlić, Suzane Luinović, Ane Puzović, Merise Klik, Antonele Tomašević, Dušice Maksimović, Elme Rondić i Ivane Jakšić.

Opštinska smotra recitatora naročito dobija na kvalitetu i ozbilјnosti od 1991. godine, od kada je organizator Matična biblioteka „Vuk Karadžić“. Kao goste, dovodila je poznate stvaraoce za decu kao što su Boško Lomović, Mošo Odalović, Duško Trifunović, Mira Alečković, Slobodan Stanišić, Grozdana Olujić, Dragan Radulović, D. Ćulafić i Gradimir Stojković.

(1999. godine Smotra nije održana zbog bombardovanja, da se ne bi prekinula tradicija u Kosjeriću je održana samo simbolična manifestacija. Naši predstavnici su bili Elvira Zemanić (mlađi uzrast), Jasmina Žigović (srednji uzrast) i Ivana Pušica (stariji uzrast).

V. B. [Vujica Bojović]

.