Пројекат „Дигитални Радио Полимље“: ко те има, тај те нема
Из складишта специфичних сировина у Крагујевцу Библиотека „Вук Караџић“ откупила 220 трака са аутентичним емисијама некада култног пријепољског радија. Аудио материјал се полако идентификује и дигитализује на сајту ове установе.
Вест преузета са сајта Листа „Полимље“
Аутор Мемнуна Цмиљановић
Гашењем Радио Полимља 2008. године нестало је много аутентичног тонског материјала који је настао током деценија рада овог јавног предузећа. У својој историји од 1974. године Радио Полимље, као једина радио-станица на простору Пријепоља и суседних општина, пратио је и забележио комплетан јавни живот овог простора – привредни, спортски, културни, друштвено-политички… У тој збрци око приватизације, јер је Полимље био међу првим медијима који је приватизован, нико од разочараних новинара, уредника, па ни сам власник, није се потрудио да ту силну тонску грађу и богатство сачува и архивира како доликује.
У просторије које су припадале редакцији уселила се прво Геодетска управа која је ту лагеровала своју архиву док је трајала реконструкција њиховог пословног простора, а преостала редакција преселила се у простор два студија одакле је годинама емитован радио-програм. Техника је морала уступити место живим људима. Студио са вредном опремом, штудери са којих су се у етар слали тонски записи, грамофони са којих се емитовала музика, ухери на којима су се снимали „тонови“ са терена, снимци шпица за емисије, на хиљаде синглица и лонгплејки најбоље музике, комплетан тонски материјал и много трака, натрпани су у кутије, натоварени на камион и као сваки отпад „отерани“ у неко прашњаво складиште новог власника. Пепео заборава убрзо их је прекрио.
Игром судбине и сплетом необичних околности, Библиотека „Вук Караџић“ је, десетак година након тога, део заборављеног архивског материјала пронашла у складишту сакупљача специфичних сировина у Крагујевцу. Чекале су свог купца као што је комплетна техничка опрема Радио Полимља, за неколико хиљада евра већ била пронашла заинтересованог. Траке су остале као репроматеријал, спреман за брисање. Свесна његовог значаја, тадашња директорица Садија Хоџић, се упустила у ову „потрагу“, нашла је начин да откупи све траке, а тиме и део тридесетогодишње историје Пријепоља снимљене на њима. У томе је имала несебичну помоћ библиотекара Мирка Дрманца из Библиотеке „Владислав Петковић-Дис“ из Чачка, који је не само „пронашао“ грађу и алармирао Библиотеку, већ се као историчар, свестан велике идеје која превазилази време и локалне оквире, посебно ангажовано на задатку заштите културног наслеђа Пројепоља.
.
Одмах нам је било јасно да многи од тих садржаја представљају драгоцену историјску грађу и од непроцењиве су вредности за локалну заједницу, а уједно су и део националне баштине, каже Хадија Џигал Кријешторац, дипломирани библиотекар-саветник, која је тада такође била део екипе упорних „трагача“. О тиме каква су се осећања смењивала у аутору ових редова, који се у мемљивом складишту изненада сусрео са „сандуком“ својих радних успомена, костурима расходоване опреме из које је било извађено и продато срце, синглицама…већ је посебна прича.
Откупљено је тада 220 трака у три величине, а за велики број њих у овом тренутку није могуће наћи технику преко које би могле да се репродукују тако да се не зна шта на себи крију. Да ли тонске записе или монтиране емисије, сирови материјал, награђене фестивалске емисије, најаве, шпице за емисије Студио 555, Вести дана, Школско звонце, Свет медицине, Додор пријатеља, Да ли ти знаш за неки други ритам, Урбана анатомија..
На стотињак њих остао је забележен траг о теми, догађају који су утиснути на њима, а на нама је да кроз време пронађемо начин да и њих идентификујемо, то је посао који ће трајати, каже Хадија Џигал Кријешторац.
Подршка за другу фазу „радова“ на очувању нашег локалног богатства стигла је из Министарства културе и информисања које је за ове намене издвојило 800.000 динара и омогућило Библиотеци да ангажује „извођача“ радова у чијем студију се обавља селекција аудио записа, преслушавају се тонови и претварају у дигиталну форму који се потом шаљу у Библиотеку где Хадија Џигал Кријешторац ради комплетну библиографију садржаја, опис, назив емисије, аутора, трајање, тему… Уједно, то је прва и за сада једина библиотека у Србији која ће у својој завичајној збирци имати дигиталну библиотеку тадашњег култног Радија свих Пријепољаца. Култног, не само зато што је био једини, већ зато што је био једини прави са својим ауторским програмом који је „ишао“ од 8 до 20 часова и нико до сада није успео да стане на место Полимља. А није да нису покушавали. Многи.
Према њеним речима власник ових садржаја чији је произвођач било Радио Полимље пре приватизације, сада је постала Библиотека. С обзиром на то да је овај пројекат подржало Министарство културе, Дигитално Радио Полимље линком је повезано са Министарством и моћи ће да се пронађе на његовом сајту преко претраживача „материјално наслеђе“.
.
То је част за Пријепоље и нашу Библиотеку јер је Министарство културе тиме уврстило „Дигитално Радио Полимље“ у културну баштину Србије. Дигитализација те тонске грађе је огроман и скуп посао, али верујемо да ће дигитална аудио база Радио Полимља бити интересантна и истраживачима, хроничарима и другим заједницама које искажу интерес за ове крајеве, а без обзира на то где живе. То је неопходан процес који, поред тога што чини један сегмент у архивирању и чувању културне баштине, представља и важан поступак у процесу даљег коришћења и презентацију тог материјала, каже Хадија Џигал Кријешторац.
Она наводи да је Радио Полимље тонски забележио отварање фабрика, амбуланти, школа, велике манифестације које су се одигравале у Пријепољу; истраживао је на различите теме, бележио свакодневни живот и едуковао по различитим областима, урадио интервјуе са многим значајним Пријепољцима, као и плејадом гостију из свих сфера живота – Зуком Џумхуром, Весном Пећанац, Сташом Божовић, Ђорђем Кадијевићем… сачувао звук и вибрације онога што су рекли само у Пријепољу и само у микрофон новинарима Радио Полимља. А имало се чути толико тога паметног, поучног и лепог…
Тај садржај је аутентичан документ, поседује значајне податке, помаже да се сачува и у будућем времену реконструише сав колорит живота на овом простору. Стога сматрамо важним да сачувамо те гласове који ће нам описати пријепољски крај с краја седамдесетих 20. века, те коју годину 21. века, истиче Џигал Кријешторац.
Према њеним речима у Библиотеци очекују да ће до 10. децембра бити окончано 90% посла када ће се тачно знати колико емисија ће успети да се дигитализује јер се посао дигитализације плаћа по минути. Па биће, по оној старој – колико пара, толико музике. Оно што је до сада дигитализовано може се наћи на адресама:
https://digital.biblioteka-prijepolje.rs/
https://digital.biblioteka-prijepolje.rs/collections/show/62