Деца све више на интернету уместо у реалном свету – у порасту дигитално насиље

Интернет насиље је свеприсутни проблем који погађа људе свих узраста, а највише су му изложена деца и млади. Како би утицала на свест деце о потенцијалним ризицима коришћења интернета, Бибилиотека „Вук Караџић“ из Пријепоља организовала је за ђаке страријих разреда Основне школе „Владимир Перић Валтер“ предавање на тему  „Безбедност деце на интернету и друштвеним мрежама“.

Вест преузета са сајта ТВ ФОРУМ Пријепоље
Ауторка прилога Мирела Фазлић

Све више деце једва да прави разлику између стварног и онлајн живота, а све их је мање која поставЉају границу између добрих и лоших страна коришћења интернета. Зато је Библиотека «Вук Караџић» из Пријепоља за ђаке старијих разреда Основне школе „Владимир Перић Валтер“ организовала предавање, како би се упознали какве све потенцијалне опасности постоје и шта је култура понашања на интернету.

Деца су нам заиста јако зависна од интернета, од коришћења разних апликација и друштвених мрежа. Врло често нису у прилици да препознају какве све то опасности вребају на интернету. Ту постоје разни модели понашања који су често непримерени, има ту доста лоших дигиталних узора. Врло често деца нису у прилици да препознају са каквим се све врстама насиља сусрећу на интернету – каже в.д директорке Библиотеке „Вук Караџић“ Марија Свичевић.

Истраживања показују да је свако треће дете жртва насиља на интернету.

Када је дете жртва насиља на интернету, мој апел је увек да се дете охрабри да о томе прича. Родитељи морају ту да узму проактивнију улогу, да када виде промену понашања код детета да знају да се нешто дешава и да не приписују све оним тинејџеским лудим годинама и хормонима, него просто да обрате пажњу на понашање детета. Ако је дете депресивно, анксиозно, више раздражљиво, ако одбија комуникацију… значи да дете потенцијално има проблем, а можда је баш у питању дигитално насиље – истиче стручњакиња за безбедност деце на интернету Катарина Јонев.

Контрола времена које дете проводи на интернету, требало би да буде мера коју сваки родитељ примењује.

Статистике показују да више од осам сати дневно ученици основних школа проводе испред мобилних телефона. Морам да нагласим да ако спавамо осам сати, ако осам сати имамо за школске обавезе и ако смо више до осам сати за екраном, где нам је живот, где нам је да трчимо по парку, где су нам вананставне активности. Значи да нам се деца стапају са екранима, стапају се са виртуелним светом и то никако не може бити добро. Јер зависност било каква није добра ствар. То јесте зависност 21. века, треба да будемо јако пажљиви – упозорава Катарина Јонев.

Све су чешће ситуације када деца због одузимања телефона или другог уређаја физички насрћу на родитеље, јер су већ развила зависност. У том случају, прво коме би требало родитељи да се обрате су Тимови за спречавање насиља, а које би свака школа требало да има.