У Пријепољу промовисан роман “Повратак на Зејрек“ Владимира Јаћимовића

У организацији Библиотеке „Вук Караџић“ у Пријепољу је уприличена промоција романа „Повратак на Зејрек“ аутора Владимира Јаћимовића, професора математике на Универзитету у Подгорици. Са првим романом и уопште првим објављеним делом, који је изазвао позитивне реакције читалачке јавности, Јаћимовић се нашао у ужем избору за НИН -ову награду.

Преузето са сајта ТВ Форум Пријепоље
Аутор Александар Минић

Промоција узбудљивог и занимљивог романа, који се одиграва у савременој Турској уочи последњег војног пуча 2016. године, а чији је главни јунак високи официр турске војске уплетен у мрежу шпијунских игара и породичних историја, изазвала је велику пажњу јавности у Пријепољу. Један од разлога је тај што се радња добрим делом одвија управо у околини Пријепоља, одакле се породица главног јунака преселила у Турску, што је према речима аутора био додатни разлог да роман буде промовисан овде.

Очекивао сам да ће у Пријепољу бити лијепо, тим пре што овде имам драге пријатеље дуго година, а и зато што Пријепоље има веома важно место у овој књизи. Са друге стране нисам очекивао оволико људи и да све ово буде на тако високом нивоу па ми је у том смислу сада још драже што сам овде, што је ова промоција изазвала оволико интересовање и што су се људи баш добро припремили – преноси прве утиске са промоције аутор романа “Повратак на Зејрек“ Владимир Јаћимовић.

Владимир Јаћимовић је математичар и физичар. Жељу да напише роман имао је одавно, али никада није било довољно времена, енергије, маште и инспирације. Када су се се све коцкице сложиле, настала је књига „Повратак на Зејрек“.

Све је почело од тога да сам ја хтео да пишем о страстима и патњама тих Грка који су овде оставили велики траг у уметности. То је једна велика прича, када гледамо те фреске у Милешеви, Студеници, Сопоћанима. Ја сам управо хтео да испричам ту причу кроз очи неког модрног човека. Прво сам направио математички план како моја књига треба да изгледа, у чему је заплет, у чему је проблем, зашто он долази у Пријепоље…тако да сам имао веома јасан план како треба да пишем – каже Владимир Јаћимовић.

Писању романа претходила су опсежна и дуга истраживања у коме су му највише помогле две књиге: „Србија у доба Немањића“ Милоша Благојевића и „Истанбул“ Орхана Памука.  

Када сам све то завршио и када сам имао јасан план, онда је почео прави рат. Проценио сам да ће ми за писање књиге требати седам месеци, а требало ми је десет. Десет месеци да напишем овај роман. Мислим да не треба предуго писати јер се човек онда мучи, а такођем када видим неке књиге које су се преdуго писале, онда увиђам све њене мањкавости – истиче Јаћимовић.

О роману „Повратак на Зејрек“ говорили су књижевник Мирко Иконић и Хадија Кријешторац из Завичајног одељења Библиотеке „Вук Караџић“ који нису штедели речи хвале за приповедачко умеће и храброст професора математике да се упусти у књижевне воде. На промоцији је говорио и аутор који је истакао да књига носи јаку поруку.

Постоје неке велике приче које нас све спајају, одавде до Турске, све нас у Црној Гори и Србији, без обзира на неку причу о уметности. Главна јунакиња романа је дјевојка Муслиманка из Пријепоља, која је била принуђена да се одсели у Турску, а на коју је у раној младости велики утисак оставила уметност коју је она могла да види у Милешеви. Друго, ту је њен унук, који је официр турске војске, модеран човек који је успешен, имућан у модерној Турској, кога прича опет, враћа својим коренима. Дакле, у питању је прича која се стално понавља и све нас спаја. То је универзална прича, која се прича кроз уметност, кроз слике, кроз греске, пре 800 година, а и данас – покушао је да објасни поруку романа „Повратак на Зејрек“ њен аутор Владимир Јаћимовић.

Иако се по завршетку читања стиче утисак да је крај остао отворен и да постоји простор за даљу причу, Јаћимовић каже да наставка овог романа неће бити. Жеља му је да напише нови са потпуно другачијом тематиком.