U Prijepolju promovisan roman “Povratak na Zejrek“ Vladimira Jaćimovića

U organizaciji Biblioteke „Vuk Karadžić“ u Prijepolju je upriličena promocija romana „Povratak na Zejrek“ autora Vladimira Jaćimovića, profesora matematike na Univerzitetu u Podgorici. Sa prvim romanom i uopšte prvim objavljenim delom, koji je izazvao pozitivne reakcije čitalačke javnosti, Jaćimović se našao u užem izboru za NIN -ovu nagradu.

Preuzeto sa sajta TV Forum Prijepolje
Autor Aleksandar Minić

Promocija uzbudljivog i zanimljivog romana, koji se odigrava u savremenoj Turskoj uoči poslednjeg vojnog puča 2016. godine, a čiji je glavni junak visoki oficir turske vojske upleten u mrežu špijunskih igara i porodičnih istorija, izazvala je veliku pažnju javnosti u Prijepolju. Jedan od razloga je taj što se radnja dobrim delom odvija upravo u okolini Prijepolja, odakle se porodica glavnog junaka preselila u Tursku, što je prema rečima autora bio dodatni razlog da roman bude promovisan ovde.

Očekivao sam da će u Prijepolju biti lijepo, tim pre što ovde imam drage prijatelje dugo godina, a i zato što Prijepolje ima veoma važno mesto u ovoj knjizi. Sa druge strane nisam očekivao ovoliko ljudi i da sve ovo bude na tako visokom nivou pa mi je u tom smislu sada još draže što sam ovde, što je ova promocija izazvala ovoliko interesovanje i što su se ljudi baš dobro pripremili – prenosi prve utiske sa promocije autor romana “Povratak na Zejrek“ Vladimir Jaćimović.

Vladimir Jaćimović je matematičar i fizičar. Želju da napiše roman imao je odavno, ali nikada nije bilo dovoljno vremena, energije, mašte i inspiracije. Kada su se se sve kockice složile, nastala je knjiga „Povratak na Zejrek“.

Sve je počelo od toga da sam ja hteo da pišem o strastima i patnjama tih Grka koji su ovde ostavili veliki trag u umetnosti. To je jedna velika priča, kada gledamo te freske u Mileševi, Studenici, Sopoćanima. Ja sam upravo hteo da ispričam tu priču kroz oči nekog modrnog čoveka. Prvo sam napravio matematički plan kako moja knjiga treba da izgleda, u čemu je zaplet, u čemu je problem, zašto on dolazi u Prijepolje…tako da sam imao veoma jasan plan kako treba da pišem – kaže Vladimir Jaćimović.

Pisanju romana prethodila su opsežna i duga istraživanja u kome su mu najviše pomogle dve knjige: „Srbija u doba Nemanjića“ Miloša Blagojevića i „Istanbul“ Orhana Pamuka.  

Kada sam sve to završio i kada sam imao jasan plan, onda je počeo pravi rat. Procenio sam da će mi za pisanje knjige trebati sedam meseci, a trebalo mi je deset. Deset meseci da napišem ovaj roman. Mislim da ne treba predugo pisati jer se čovek onda muči, a takođem kada vidim neke knjige koje su se predugo pisale, onda uviđam sve njene manjkavosti – ističe Jaćimović.

O romanu „Povratak na Zejrek“ govorili su književnik Mirko Ikonić i Hadija Kriještorac iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke „Vuk Karadžić“ koji nisu štedeli reči hvale za pripovedačko umeće i hrabrost profesora matematike da se upusti u književne vode. Na promociji je govorio i autor koji je istakao da knjiga nosi jaku poruku.

Postoje neke velike priče koje nas sve spajaju, odavde do Turske, sve nas u Crnoj Gori i Srbiji, bez obzira na neku priču o umetnosti. Glavna junakinja romana je djevojka Muslimanka iz Prijepolja, koja je bila prinuđena da se odseli u Tursku, a na koju je u ranoj mladosti veliki utisak ostavila umetnost koju je ona mogla da vidi u Mileševi. Drugo, tu je njen unuk, koji je oficir turske vojske, moderan čovek koji je uspešen, imućan u modernoj Turskoj, koga priča opet, vraća svojim korenima. Dakle, u pitanju je priča koja se stalno ponavlja i sve nas spaja. To je univerzalna priča, koja se priča kroz umetnost, kroz slike, kroz greske, pre 800 godina, a i danas – pokušao je da objasni poruku romana „Povratak na Zejrek“ njen autor Vladimir Jaćimović.

Iako se po završetku čitanja stiče utisak da je kraj ostao otvoren i da postoji prostor za dalju priču, Jaćimović kaže da nastavka ovog romana neće biti. Želja mu je da napiše novi sa potpuno drugačijom tematikom.